Српски сион

Бр, 15.

СРПСКВ

СИОН

^тр. 415.

вјерњејшее, подајничеетво и служби, все> милостивјејше к сердцу примивше, послатују в протекшем јешче годје именем всего честнаго клера и славнаго народа депутацију, и молби ^рја в благоутробиа матерњаго њедро, примити всевисочајше изволили јесу, от предков јеја славњејших римских императореј и цареј кровију и постојаноју вјерностију услуженија привилегии, свободи, права, допушчениа и милости своим кралевским верховњејгаим авторитетом потвердити, и по тепору тјех за обранение церкве и закона, народнују же ползу и отишие рукодержати, невредиме сохрањати и в дјејство привести, свјато објешчати. Сверху сеја милости к тому, јако да сие јеја величества прешчедрое и народу своему вјервому благоутробиа и благости пространство на обгачее наше утјешение всему народу јавлено и публицирато будет, и всја прочаја помеждособнаја внутрењаја нагаа дјела, тежби и тужби донесутсја и расправљати, недостаточнаја и пепореднаја обшчаја и партикуларнаја уре= довлением возполпетсе и наградјат, јесу Их кр. величество всемилостивјејше судили, допустили и нарочним декретом повељели держати генерални собор нароЈШи здје в Карловци на уговореное време с кралевским ктому собору ваименованим комиса' ром, иже јест јего ексцеленциа кралевски дворно -војени совјетник Фелдмаршалајтнант и Баната темишварскаго намјестни губер= патор Г. барон от Енгелсхофен. Со сим же ниње високојавленим Г. комисаро&; в малих сих днех термин сего генералнаго собора народнаго уговорен, закључен и резолвират јест 20. Јануариа ново настојашчаго 1744. љета по нагаем восточном календару. Того ради все сие Ми братству и христољубиам вагаим јавити и огласити творим (занеже на то и от двора кралевскаго на всја обркоманди и команди, администра* ции, ландесдепутации и обрдирекции де *рети во своеј свобедје за отпуск на собор, распослашасја), јако да преосвјашчени Г. Брат изволет сами у персони на ниње јавлени термин здје указатисе и доћи, и ктому пак чрез своју Боговрученују Епар-

хију сим будушчи собор огласити, приложивше тому своја собственија расписи, и јако от монастирежителеј, протоиресвитеров и пресвитеров, тако и милитарскаго и камералскаго чина, по два лица, најлучшаго взора, чести, сана, степене и достоинства, мужи мудрија и свједшија, могугачија за ползу и прирастјение свјатија церкве и народа своего, благо и разсудно слово дати. изберет, наредит и повелит от начелних мјест, и дишчтриктеј таковија на собор депутирти, подобајугаче уполномогачити, и сјемо в Карловце собору народну на термин горје 1'авлени послати Незабивгае в том нареждени досадагани обичај, краински же. Господа гачабс ОФИцјери ниедним образом от сего позваниа да неизостајут, по их са осталими потагачитесе оправити; задавгае им при том, агаче кое мјесто, вес, село, танач, жителство, или која партикуларна персона против всемилостивјејгае даровапих привилегии претерпје досаду, агаче в закоње, власти церковњеј, во правах своих воених, камералских, или ва ином видје обидимо бје, состроенија своја тежби же и тужби на собор с добрими Фундементалними пробами и достовјерними доказателстви, да тјеми би за повреждение својих правиц уврачевание могли получити. Како на последнее сие иозивание, в јавлени термин, и ожидаем Братства ва= шего и всјех епархии вашеја депутиров, неотложнаго пригаествија, иначеже сотворши, и от собора изоставши, между собором пред кр. комисаром сатесФакцију народу воздадут. Тако дадесја в Карловачкој Нагаој резиденции Дек. 14. 1743. М. П. Арсенији Четверти с. р. Ш. Истом епископу Преосвјагачењејгаи Г. Архиереј во Христје брате љубезни. Кромје сего Нагаего напоминаниа крјепко вјеруем, јако В. П. извјегачено будет, јединогласно при поСљеднем здјешном всенародном соборје учинени завјет, да вси Г. Г. Архиереи на образ древле биввдаго