Српски сион

Бр. 16

вјеру помиритисе. и поклонити моме великом Генералу и меникар. Ербо знај добро мили Госпоаине! да у мога великог Цара Наполеона, ние само едан Мармонт, него е сваки Геперал и памети и силе Мармонтове, нак небоисе ни едан зулумчиа како правицу божију, и двију царева пријателство љуби; јер и сам светац Мухамед неваљала човјека, и зулумчие не трни, и затире. Ово све и сам ти знадеш, нити ја треба да ти више кажем; Него буди ми лиепо здрав са свима твоима пошченима Турци, а непошчене и зулумчие затири, ако желиш миран бити у твом добру кога ти је бог дао ; и звати се стални и вјечви пријател владике ришћанскога, у славној держави великог ц«ра Наполеона по имену Гавалира Моисеа Племенитог от Миоковића*. Писано у Плашом 1. Маја 1813. год. II. Љубезни Јоцо! Насмеја сам се сит и до суза твое писмо о Краљевићу читајући више пута. Исте шкандале и лажи грчке из Беча, писали су ми велики људи. Нашег доброг Цара ласно је могао варати, јер Губерниум Далматински од њеки подмићен све добродјетсли и све заслуге њему је при писао; дакле цар добри веровао, и . . . ? (н^разумљиво.) по тајно и на У — подписао се, за то иерстен иоси . Кроз грчке суетне Фале свјет е више нуга кашчигован, царст^а су нропадала, многи су мјатежи и немир м.жду људми и народ-1 царствовали и такоће и сиромашкн Далмација с Крал — страдати ; него млада Терезија, она ће му и кесу и джигерицу извааиги, сада е врага к себи у кућу довео. — — У Ккрлшчадту, 10. марта 1819 твој благохотниј Миоковић Еиискон. * Прота Манојло Грбић, изложио је опширно у своме „Карловачком Владичанству (стр. 265. и д. кн>. Ш.), како је потпала Далмадија, Лика и Хрватско Приморје нод Француску. Ко је д како се авао онај канетан Турчин, непо8;1ато је. Нападаји на град Цетин учеетали су бев сумње услед одласка Мармонова (1811.) у Шпанију, а и усдед Наполеоновог рата 0812.) са Русијом.

Стр. 417.

N13: Други део писма Миоковићевог је чисто приватне природе. Виспр. г. Еп. Милаш својој у „Иравосл. Далмацвји" (стр. 549.) вели : „да Краљевић није никада био еи унијат ни латпн, па и да није никада Формално апостасирао од правог-лавне вјере", из чега следи, да Вспр. г. еп. не полаже много на оваку тада распрострту сумњу код наших тадашњих епископа о којој нам овде владика Миоковић пише т. ј. $а је Краљевић потписао унију и да као униј. епкскоп имао и спољашње обележје у прстену, који му је разуме се, дат за учињене (или боље рећи за оне које ће тек учинити) услуге — унији. Него, какав је оно „враг" кога је себи у кућу довео" — како Миоковић каже, и који ће му и „кесу и џигерипу извадити" — она Т«_резија?!, кад и о њој Миоковић води рачуна?!* * Ова Теревија биће каква Талијанка, коју је Краљевић у двор довео, па можда је с њоме и у Италију отишао по напуштању епархије. Уред.

Неприлике Лукијана Мушицкога у Плашком. Д. Р. (Продужење ) ТЈп(1 \усд1 ег гшсћ ^о»;етуаг1% ђеу <1ег ћоћеп 1Јп1;ег8исћш128-Сотт18810п ши! е^ав Мћег ћеу 8г. ЕхсеИепг Дет Неггп ЕггМзсћоГе <1е8\уе§еп ап^еИа^ ћа4, 8сћПе88е 1сћ ггп1 уо11ет (хгигк1е, (1а88 ег т1сћ ^еШеззепШсћ, шк11п сИевег јеШ кип(1§;е\уогс1епеп ћозеп АМсћ!; уоп тетег РШсћ* аћ^его&еп, ипс1 тИ: 8е1пег гтеаг ћоћегеп ћШе 11ћег1аг1еп -*уо11еп Всћопег Балк Гиг те1пе ГЛепб!ГегИ&к еН;! ! — \Уег Ићп&епе те1пе Б1еп811е181ип§ ип1ег (1ет уег8(;огћепеп Неггп В18сћоСе уоп М1окоу1с8, (1ег ће1паће 6 Јаћге 1ап§ ћа11)1:0(11 \уаг, ^екаппЈ ћа!;, <1еп \у1г(1 (1ег КискбЈагк! тетег К1о81ег-Еесћпип§еп ш'с1|1 ћеГгетДеп. Бег егћагтНсће 2и81ап(1 тетез К1о81ег8, \уе1сће8 тетет К1а&ег еЈи 8рап18сће8 Бог! 181;, 8оП1е ће1 1ћт а1а е1пет Рг1е81;ег, а1з етет ОгДеш^еповбеп, ип(1 уогги^Нсћ е1пет ћЈасћоШсћеп Ат(8уеп\ 7 е8ег кете Касћ§1ег, \уоћ1 аћег ет МИ;1е1с1еп тН т1г ип(1 (1ет К1оз(;ег 8е1ћб1 егге^еп; јепег 2из(;ап(1 во11(;е 1ћп, \уеП ег Пт 80 ^епаи кепп(, гит Егђагтеп ће\ге§еп ип(1 тасћ% апзротеп, (Невет егћагтИсћеп 2и84аи(1е е1п Еп(1е 2и тасћеп, в1а((; <1е88ед

СРПСКИОИОН