Српски сион

вр 16.

СРПСКИ сион

С тр . 451.

хш. Заостале ствари СоФронија Раваничанина. Шпецификиција что по смерти покојног СоФрониа Раваничанина остало в резиденции Арадској ствари, по имену написате: Триода постнаја 2, Пентикостариј 1, Октоиха московска 2, Апостол киевски 1, Диопатра 1, Октоих лвовски 1, Требник сербски 1, Псалтир влашки рукопис 1, Псалтир сербски 1, Херотонија сербска рукопис 1, Креста оковата сребрсм 2, Ложица сребрени лоти 24 и квинтл, Креста свјатогорска без окова 2, Потир, дискос, ложица и звјездица от сребра лота 35 1 / 2 , Аер и два дарка от дамашке, Орар свилен, Еиитрахил и наруквице от свиле ветхе, Свјешчника астални от туча пара 2, Чаршава астална 2, Пешкира асталпи добри ветхи 29, Фудрол с чашами 1, Сачака гвоздена 2, Рошчил .1, Сатаре 2, сикире 2, ашова 2, виле гвоздене, Филчана ординар 5, Ибричич за тех (теј) 1, Јастука 3, јорган 1, душека 2, чаршава 2 ветха, Појас свилен 1, Ножеви ординар пари 7, Хинтов стар и олупан 1, Кола тарна 1, Хамова интовски и каручки 8, Мутапа ветхи и ћебета подрти на конма 1 2, Седло Форајтерско 1, Седло паорско 1, Кревета 4, Долапа 8, астала 6, столица зеленом чохом пошивени 12, Столица бјели 6, Буради вински 9, Вино у подруму акова 16, Оцга хаков 1, Кунуса кисела хакова 14, Аванчић ог туча 1, Квирц шофпил 1, Свјешч ника момачка 2, Сланица дрвена 1, Судова бакарски ока 1372) Калај судова Фунти 76'/ 2 , Канавета 2, Лећена и ибрика 2, Јапунче чохано плаветно, половно 1, Чабра 2, ШаФоља 3, Врећа 8, Ћилима 2, Маказе 1, Крест мали с зеленим камением 1, Соединенице от плехи 2, Пешкира иаорски 13, Махраиа везени и ткати 26, Коња 5. * * * У патријарашко-народној архиви у Карловцима нема другог спомена о Софронију Раваничанину, до ли да му је цар Карло VI. издао потврдну диплому 22. (11.) Априла 1722. и да су 8. Маја 1724. изасланици православне општине у Великом Вараду послали у Беч своја два изаспаника и то викарија Пајсија и грађанина велико-варад-

ског Габора Киворија, да моле, да се власт у прквевим и духовним стварима арадског владике протегне и над православнима у бихарској жупанији. * * * У „Гласу истине" за 1887. на стр. 234. ми смо навели по једној каменој плочи, која се 1866. налазила у порти Текелијне пркве у Араду, да је СоФроније Раваничанин умро 1725. А то не стоји с тога, што ]е СоФроније био на народеом сабору у Карловцима у Фебруару 1726. и што је још 9. Марта и. г. ногписао свој завет (ХП.) На истом месту, а по натпису на истој плочи, реклисмо да је претходник СоФронијев Јоанићије Мартиновић умро 1719., што такође не стоји, пошто се из прилога II. види, да је он умро 24. Октобра 1721. А у „Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века" рекли смо да је умро 18. Нов. 1721. Историја је речене плоче описзна у 95. бр. „Србобрана" за 1866., из које се види, да су 1846. Романи путем парнице задобили цркву св. Јована у Араду, те кад С У Ј е срушили, продали су материјал једном зидару, а исти га прода једном Чивутину, који том приликом дође и до речене нлоче. Исти је узида у заход, у ком је 10 година стајала, и Срби је за 46 кр. откупише, те је смесгише у порти Текелијне цркве. Остаци речена два арадска владике пренесени су пре рушења цркве св„ Јована у Гај, у српску задужбину. Да л' се поменута плоча налази и данас у порти Текелијне цркве, не знамо, и ако се налази, умољавамо пречасног г. проту Станка Жупанског, да је разгледи и види, да л' је у истини на њој наведено, као што се у „Србобрану" тврдило, да је Јоанићије Мартиновић умро 1719., а СоФроније Раваничанин 1725. Ако је тако наведено; онда је иста плоча доцније направљена, кад се није зеало, кад су они умрли. Ова је погрешка унесена и у „Старе запиае и натписе" од г. Љубе Стојановића.