Српски сион

С тр . 450.

СРПСКИ

сион

Б р . 16,

годовао или противан био овом нашем тастаменту, вгумен или проигумен вли кои други от братие, ми се молимо да остави у миру нашега уч^ника. Зашчо ми јесмо доста послужили свјатому монастиру. от младенства до старости, доста нутовали и доста службе монастиру сатворили, а и от сада ако нас господ бог подржи јешче кое време, хоћемо служити чим будемо могли и ако бисмо имели откуд знамо на коју бисмо остављали и монастиру и на друга места. Дато у Араду генвара (Јануара) 12. 1725. М. п. СоФроние раваничанин с. р. Епископ Јоанополски, Смирени архвмандрит монастира Ходогакаго СоФроние Јоанович с. р. Василле јеромонах и игумен монастира Ходоша с р. Си тастамент иотврждуемо и атестируемо от пункта до пупкта, како је нареждено и написано, тако да се одржи. Дато у К?рловци мцч генвара 24. 1725. М. п. Викентие Попович с. р. Архиепископ србски. ХП. Завет СоФронија Раваничанина митрополиту Мојсију Петровићу. Поставши митронолит београдски Мојсије Петровић 7. Фебруара 1726. и митрополитом карловачким, те со под њиме сјединигае обе митрополије у једну, морао му је сваки епискои дати завет писмен о своме животу и владању СоФроније Рараничанин му је поднео овај завет. Преосвегачењејши и словесњејгаи Г. Г. патроп и Архипастир мпе премилостивејгаи. Вјем подозрение мое, не само от брабие моее, Архиереов, и вагаего Преосвешченства премилостиветшаго Архипнстира моего. Тачију и от нростаго народа и сами власти обдржешчих нас, и убојахсе слова изреченаго от гсспода нашего Исуса Христа, глагољушчаго: „нужда јест соблазном прити; но горе оному человјеку ким приходет", за које сугачу ми почаствену архиерејским превисочајгаим саном, по заклетви

и обетиј моих изречени и у вечити кондит уписаниј, да мне богом варученују паству от васакаго лукараго подозренија и саблазни, учителски загачателно хоћу хранити, и сам се от васакаго порока огребати : Сад неприазаним наветом от ванутар савјестнју дручим јесам; а от вапе и сама ми жизан сија вазненавидена ]ест. Јелма кајусе и препонизно вас архипастира моего мољу, непомени зал моих, но милостив ка нам буди. Аз же обеш^ чајусе пред господом Богом и пред вашим преосвегаченством. несадетати ми сие V напред идушче врјеме ва васеј жизни моеј, но и прогаадше изчистити. опредељеноју ми епитемиету духовним отпем моим. А подозренију моему виновнују Ану удалити хоћу, не само из архиерејскаго ми дома, но и у пелој јепархии богом варученаго ми необрести се јеј, заветују се и никако васпетсе јеј нрвазвратити. Такожде от женскаго пола никаковаго липа у архиерејскому ми дому никогда необдр'жати нити даном ни ногачију, како у нутра тако и на пољу у цјелу епископату моему, от тога опасно сачуватисе. Ако ли би ја сие мое објете преступио, и по исто вигае реченому необдржао, сам себи суд своеју рукоју подписују, да сам лигаен и самаго сана архиерејскаго, такожде и пастви моее, и особито суд васприемљу по делом моим что ми год црковна правица докона. Са усрдием без никакове противности буду носити, какое ви јемца Бога предетављаја, и сију доле подписатују Братију архиереје. Дато у Карловци Марта 9. 1726. лето. М. п. СоФроние Раваничанин с. р. Максим Гаврилович с. р. НикиФор СтеФанович с. р. епископ от Славуние. Николај Димитриевич с. р. свидетелствују. Никанор Мелентиевич с. р. Никанор Димитриевич с. р. от Костајваци. хажи Јоаникие Владисавлевич с. р. Досистеј Николич с р. валевски. СоФроние Томашевич с. р.