Српски сион

С*Р. 464.

СРПСКИ СИОН

Бр. 16.

ско певачко друштво. Наступио је часак ретког душевног и уменичког уживања Нисмо иозвани да оценујемо, које је друштво однело венац победе ; али толико и овде можемо рећи, да су сва друштва то вече стајала на иравој уметничкој висини, и да су сви скупа сами себе сплели неувели венац наше опште хвале и свестраног признања. Трећега дана зајугра стала је на ноге друга пола бечкеречког Српства: вредпи Граднуличани на;метали се међусобно, ка ко ће и они што сјајније, а у Храму своме, дочекати Владику светог. Зеленим грањем, живим и уметничким цвећем, сликама и бистама, као и дивним банатским ћилимовима, окитише они своју главну улицу. Тачно у 10 часова пре подне стигао је Пре освећени са светлом свитом својом у Св. Воведенски Храм, где га је парох Жартсо СтакиЛ поздравио поздравом овим: „Мио гласак, Владико свети, да долазиш у језгро народа свога, да нам оа груди што боље чујеш отиуцаје срдаца наших, зажегао је још већма пламен неугасне љубави наше према Теби, освећена главо наша ! Те за то од реда зажелесмо сви, да Ти угледамо мудра лика Твога. да Ти сагледамо благе очи Твоје, да чујемо слатку речцу са усана Твојих, да Ти се у духу поклонимо великом и родољубивом срцу Твоме, да Ти са страхом син >вским приступумо целиву свете деснице Твоје. Па ево нас, да ти се поклонимо, Владико свети, али Ти са собом не носимо никакве даре, јер њима си нас досад изобиљно даровао Ти, а те даре : језик, име и олтар, које крепко штити дедесница Твоја, носи на дну срца свога свако православно Српче! А за све Твоје досадање даре нрими, љубљени Владико свети, скромно уздарје: иекрену и одушевљену љубав нашу према узвишеном лицу Твоме, у којој љубави и живимо и мремо. Откада за нас знаш, Владико свети, Ти нас, без разлике све. носиш у срцу Твом, за то и ми носимо Тебе сви у срцу свом! Знамо, добро знамо, да иијеш из једне чаше: и радост и жалост са пародном, живом црквом својом , па осећамо, да ће бити и Богу угодно и народу мило и

великој души Твојој пријатно, кад будемо ма и за један тревутак заједно, да и на видлив иокажемо начин, е смо, Владико свети, једно стадо и Једап иастир! За то, молимо Ти се, Владико свјатјејши, благослови нас благословом светим, да ојачамо у врлинама Твојим, да можемо ходити стазама Твојим, благослови нас верно одане духовне синове и кћери Твоје. а ми са своје стране молили смо се, молимо се и молићемо се свесрдно Богу великоме, да нам још за безброј година очува драгоцено здравље Твоје, да нам и одсад, као и досад, мудро и сретно началствујеш на бранику вере свете, школе Светосавске и слатког имена српског, да нам ове светиње наше под мудром унравом Твојом што ленше пропоје, процвате, ославе... Господи, услиши желанија паша на многаја љета!" На поздрав овај мпоге побожне душе у узбуђењу своме лиле су сузе радоснице, на што је Њ. Високопреосвештенство са апостолском ревношћу, великим знањем и умењем са дна срца свога покунио зрневље Богоцаног умпог бисера свога, те га просуо пред побожном паством. И дуго ће носити побожни слушаоци зрневље ово и чувати га као аманет у ово по нас тако тешко и опасно време. По томе је Н>. Високопреосвештенство учинило високу посету своју како местном свештенству, тако и многобројним виђеним особама у месту нашем, но овде и то споменути морам, да је Преосвећени велико интересовање показао и за школе наше, јер их је од реда походио све, а исто је тако даривао и све културне установе наше са богашим даром. Четвртога дана у 8 часова у.јутру одвезао се Преосвећени Дијецезан са свом свитом својом у Срп. Арадац, где су Га честити Арадачани одушевљено дочекали, на чему им је Владика свети и заблагодарио, поучивши их дивном речи, која је трајала дуже од 1 сахата. И овде је Њ. Високопреосвештенство инсницирало школе. По обављеној закусци у домаћина, местног пароха Ст. ГрчиЛа и по усрдној овацији, коју приредише на челу са својим свештеником а у своме храму браћа