Српски сион

Стр. 466.

СРПСКИ

сион

БР. 16.

Какву је улогу у овом играо г. Јово Магарашевић, ком ове редке посветисмо; знаће и сам Да смо имали нраво, кад смо посумњали у искрену и трајну — без наноменутих услова — љубав и савез сриско-хрватски, ево јасног доказа. Доказа, ком се нисмо надали да ће ће тако брзо и у овим меденим коалиционага ким месецима, где се још није у самој ствари показала искреност и одржање саме коалиције, избити на површину. А ствар је у овоме. У 34. је бр. „Ка1;оНско» Н§и" изишао допис 03 Грђевца, у ком је наведена преставка кр. влади, потписана оц српских православних и хрватско католичких катихета на пучким школама из беловарског црквеног котара, односно протопрезвитерага, у којој молише за неке погодности. Не потраја дуго, а у 36. бр. и. л. извђе дрЈурај Ценкић, жупник из Калника, те у своме допису за исту преставку рече, да се с њоме не слаже из четир разлога, и то 1.) са стајалишта начелног — 4.) оног Форме. За први разлог рече: „Чудим се веома, да католички душобрижници заједно са православнима одашиљу у погледу катеказације заједничку преставку на високу владу. Заступници свјетла — кат. — и тмине — прав. —, истине — кат. — и блудње — прав.. — љубави кат. — и мржње — ирав. — просе заједнички свјетовну власт, да их нотиомогне у раширењу и обезбеђењу њихове елужбе! Католички жупници и херетички те шизматички попови учинише коалицију у погледу катекизације! Истина, данас су у моди разне руке коалиције, али се ипак овој коалицији у стварима вјероуке чудим. — — Како то лијепо звони : за црквени котар бјеловарски...; за прото пресбитерат —, сљеде иотписи". „Можда су г. г. увјерена, да су сачинили спис трајне вриједности, али ја држим, да би дужност била духовне области, да забрани одаслати тај скупни меморандум влади. Нека свака конФесија шаље за себе. Кад је Илија тражио огањ с неба, није се сложио с Баловим свећеницима". А у погледу Форме рече г. Ценкић ово: „Преставка је написана одвећ понизним тоном. Ваљада за то, што је источњаци такођер састављаху". Ово причање г. Ценкићево иустило је уред-

ништво без икакве примедбе, — доказ да се и оно слаже са назорима његовим, у што у осталом ми и не сумњамо, као ни у то, да као год што г. Ценкић и данас сматра нас сриско-православне цркве свештенике за застуннике тмине, блудње, мржпе, а католичко хрватске заступнике свјетла, истине и љубави, а наше свештенике за јеретичке и шизматичке иоиове; тако исто о њима мисле и данас многи католички свештеници. Мисле, ал' не мају образа ил' су политични, да то јавно и исповедају, као што је имао смелости г. Ценкић да каже оно језиком — пером — што му је на срцу. И пошто они тако мисле, а уз то католичко свештенство има и данас грдног уплива — поред свег „напредњачког покрета" — код хрватског пука; за то смо ми сумњали, а и данас сумњамо и не држимо сувише много до данашњег, на брзу руку склопљеног искреног нријатељства српско-хрватског. Да заврзана верског жупника г. Ценкића учимо, за чије би се свештенство могло рећи да је заступник тмине, блудње и мржње и да је јеретичко-шизматичко; за то није сада време да забадамо трн у здраву ногу. Једино нека прими нашу хвалу, што је рекао оно, што му браћа мање више — сама ми сле. но толико су мудри да своје мисли не износе на вашар. Нашу иак браћу свештенике, који се и преко мере ешоФирају за задарско-речку резолуцију, а и по неке наше листове, упозорујемо на номе нуту изјаву Ценкићеву.

Павла Ненадовића карлштатског владике „Правила за свештенике". Д. Р. Навле Ненадовић, у служби савесних архијереја Мојсија ПетровиКа, Вићентија Јовановића и патријарха Арсенита Јовановића Шакабенте, научио се раду, те као такав, настојао ]е чим је ностао еписконом нлашчанским-карлштатским, да и сам за = веде што бољи ред у својој заиуштеној енархији. Од многих његових наредаба, од којих некоје и донесосмо, доносимо и ову његову наредбу.