Српски сион

Б р. 16.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 445.

IV. Генерал барон Петраш моли митрополита Вићентија Поповића да не посвећује СоФронија Раваничанина за владику, док не добије конФирмацију. Много првпошчовани господине архиепископе. Вашега господства книгу, по ново одабраному г. владики СоФронију Раваничанину и по вашего ексарииз далхиа (Даља) примио иесам, и о том шчо могли будемо нхему, (њему) ради вакант бискупие арадске код велико славнога двора цесарског помочи, очемо нежалеч трудбе учинити, али толике наша хум (ум) и одлука иесте, мислеч за напридние добра, да би сте га иошче непосвечивали за бискупа, докле му неизаће од велико елавнога двора конФирмациа, и јер би они смили примити у кому неарност и потом сведило (од ни при непотврћеном будуч) и труд у залуд могли метнут, а и ви би се кроз то увалили у велику немилост нхихову; на вашу молхбу (молбу) иесмо данас билобарћана из арешча пустили, и у збожном припоруком остаем. Вама много припошчованому господину архиепископу. У Осику на 1. Феб. 1722. В. бе Ре1газ ш. р. V. Митрополит београдски Мојсије Петровић моли митрополита Вићентија Поповића да пошље двору репрезентацију за Вићентија Јовановића, за арадског владику. а да се мапе СоФронија. Преосвјашчењејгаи Г. Г. архиепископ и митрополит. Мени прјеусрједствењејши господин ва свјатом дусе брат. Прве. Јесмо се из моего срдца љубазно наканили втораго, данашњаго дневи свјатаго великаго сего поста, отпочетаго дана вчерашњаго текушчие свјатие четиредесјатнице дневи ва здрави и богу благоугодстви ва душевнем спасении да савршите, и свјатим господчим страстем поклонити се и славное свјатое васкрсение Христово дочекати ваше Прјеосвјашчение, и ваиред и идушча много летно желимо ви.

Второ. Како чуемо овде поради честнаго проигумена врдничкаго кир СоФрониа како е ишао у Осек до егове ексцеленцие г. ћенерала Петраша, питати се за постављение то јест огласити се, кои ћете га ден посвјетити га на јепископство јоанополие, и ниему допушчено. Третие. Јешче овако проразумелисмо из беча, кои нам пушу, и ону Презентацију коју сте из варадинскога гаанца цесарскому величанству послали за конФирмацију реченаго проигумена, нису вам примили. Четврто. Из пријателски книга разуме вамо от беча писато нам, доиста ако и небисте в. п. послали презентацију да будет конФирмација за епископат јоанополски вагаему служегачому јексарху Вићентију Јоановичу, хоће се чудна велика рупа на сред опгачих привилегиа народни провалити, коју не буду могли никад закрпити кто, агаче би и васелена крпила. Пето. Питпу ми да најпосле ако не би с вагаом волом речени јексарх вага јеиископ јоанонолски, хоће бити цесарском волом и без вагае презентацие (а тко га буде посветио то незнам, него мислим ние далеко лешка (Пољска, где су унијати). Јешче се говори да многе некое чудне ствари хоће се отворити, шчосу се чиниле за много година, но незнам какве. Того ради в. п. обзнануемо, чувено а учинепо јешче невиделсам. Паки недвоим како и вам тако, или по више добри пријатели нису писали и за то, веће знате више него ми, зашчо се о вас то депендуе кога хоћете јепископа посветити, а не от мене за то вам се више хоће писати; да другојако не буде, него, вагаего ради јексарха Вићентиа Јоановича да погаљете презентацију, докле не буде без вагае воље, са царскаго величества вољеју конФирмират. За то и ми вас превелико молим чините љубов божи.ју, да божија црков то јест восточна свјатаа нагаа православна, имат тигаину и мир колико јест нас под властију цесарског величества, да не будете после богу и народу кривци, и да се народу и нам опгачим које тегакост из тога не припети. Погалите првзентацију на Вићентиа