Српски сион

Стр. 444

СРПСКИ СИОН

Вр. 16.

сотворити, ја бих рад био и сердцем и душеју послужити богу и роду и в. б. каде бих вазможно било, једно старост приходит а друго болезан моја умножава се а треће неда сиромаштво. Узети ћу туће новце нак боим се скоро умрети, те добити ва место благослова клетву. За то молим в. б. имејте ме за то дело коначно отречена, с проигуманом Филипом за то договарали и негово преподобие рече ми поради честе мое болести, да се тога дела останем. За то иросим от в. б. милост и молитву с благословением. И сим остају Ноем. 8. 1720. у монастиру Врднику. СоФроние јеромонах раваничанин и вашего блаженства најманши служител. II. Јован Поповић Текелија са свима официрима краинским и варошанима, позивају митрополита Вићентија Поповића да им посгави за арадског владику СоФронија Раваничанина. Преосвјашчени и врховни митрополите архиепискупе Словено српскога сушча народа под светлости цесарској зрхипастиру нам милователу. Ваше блаженство ашче ошчете от нас уведити доста у смутни како у животу тако и пред смрти нашего владике Јоанићие (Мартиновића). Он се представи 24. по поноћи (октобра 1721.) у три часа. Како му се при смрги десио наш посланик именем Михаило Чрнојевић вам може казати напространо, а у књигу неможемо вам све пописати, него која га је чувала и одчувала проклета Алба, и осам дана је лежао, а она је све била код њега, а син на врати докле ние умро, никога ние пустила и десио се је пред смрт темишварсви владика и из монастира архимандрит и други кои су тамо били, наш посланик може вам казат. Неже сам да се нотрудиш и брез владике да неидеш таки метни владику СоФронију Раваничанина те собом доведите и другога нећемо, ако га недоведеш после га нећеш ни метнути тако да знаш, него опет унијат бити други и докле ние у Беч отишло за заказа тада и не метну. Него ино неучини молимо вас за бога те сотво-

рите нам пак и сами доћите ако и како можете. Хоће све да пропадне. Проче молитва вашег преосвјашченства да пребивает со васеми нами амин. Мца октомвриа дан 28, у Араду 1721. Желател вам добро и готови служит вазда Јован Поповић Текели со васеми ОФицири краински и варошчани народно скупа сви опшчи. III. Митрополит Вићентије Поповић јавља своме протосинђелу Василију Димитријевићу, да је царском двору преноручио СоФронија Раваничанина за арадског вла дику. •ј- Викентие Вожиеју милостију АрхиЕпископ. Честњејшему протосинћелу кир Василију мир и благосаовение господње буди с тобоју. По сих и првашње и садашне нисание нримили смо от вас, на првое нисмо ви имели шчо отписати, такоћер и сада, тачију немошчанствуемо п шсегда надеемо се на бога, да би нам на далше болше било. Прво смо били у варадинском шанцу (Новом Саду) ради Јоансвича (Вићентија) и саборно му отписали, да седи с миром и прјепоручили смо СоФрониа Раваничанина у цесарски двор и краинским господином Генералом. Приходише јучер белиградски (митропоит Мојсије Петровић) и ћакон СоФроние, и брани га (Вићентија Јовановића, који се отимао за епископију Арадску) белиградски како и генерал Коза и нишча хасне ние, хоће оним путем камо и Исаија, а они отидоше у шанац на част, веће не знаш, шчо ће чинити, писали смо да иде Викентие из Веча овамо, веће незнамо шчо ће учинити и ви молите се Богу и радите о чемусте нарећени да би која полза била, а шчо пишете за теготу на људи, то ми знамо и вјеруемо, али нигде ние лако, не зна се кудае теже. Тако нам се и от други страна туже, обаче буди воља божија и цесарева что ино да сатворимо. Прочее Христос с вами. Поздравие вам и целование от свих дворни наши служешчих нам. У Карловцима генвара (Јануара) 14. 1722.