Српски сион

В р 17.

СРПСКИ сион

с*р. 491.

Да Ви господо хришћанска око „Заставе" — ако међу Вама можда и има безбожника, ал има и два православна „попа", који и ако су радккали, нису безбожници — при писању а особито кад хоћете неког да нападнете ил' иемејете — пре него што почнете писати дрљати, и наиасти на част свога противника, ако не иначе, а оно ири иомисли да нанаднете на г. Епископа темишварског, мало већма разми шљавате, је ли то хришћански, је ли то достојанствено, мудро и политично наиадати је^ног српског великодостојника — српског владику, и то онаког владику, који се сваком приликом особито нри својој посети у В. Бечкереку показао као дорастао за своје узвишено место, и који је освојио срца не само српска, него и туђинска, и ком се ни у иогледу уираве, а ни живота приватног не може нишга замерити; Ви не бисте могли нанисати, односно донустити да у петковачи у бр. 149. изиђе онај чланчић: „На који начин хоће епископ Летић да постане добротвор?" А не бисте пустили у лист, кад се већ нашао веселник да га напише, с тога, што Вас је исти чланак што-но реч посекао, да ћете се љуцки почешати и ујести за језик, кад ушчи тате ово што иде. Поменутије веселник при писању свогачланчића ударио на г. Епископа Летића 1) што све цркве морају узети нов антиминс, а 2) што морају за њега илатити по 3 дуката. Какви сте Ви радикали, ми да Вама ма какве разлоге наведемо, не бисмо Вас могли разуверити, и Ви би нас због њих и исмејали и нагрдили по свом обичају. Ал' пошто ми Вас врло добро знамо, то Вас бијемо Вашим сопственим оружјем, због чега нас тако и мрзите — ми се међу тим молимо Богу, да нам само памет не обрне, да тражимо и Вашу хвалу, као што је траже из себичних интереса многи и многи, који су Вас некад жешће од нас нападали. Дакле чујте господо хришћанска. Држимо, да нам не ћете хтети, а ни моћи опонирати, да се са основом не може замерити оно Темишвару, што се није замерило Вршцу, и да је Темишвару било слободно чинити оно, што је било слободно Вршцу. Вама је бар слободно завирити данас у протокол седница административног одбора у Вршцу^ те кад у њега завирнте, наићи ћете на бр. 808. ех 1899. у ком се ово вели:

„Његово ВисокопреосвећенсТво, госп. Епископ-дијеце;*ан Гаврил јавља, да су наручени нови антиминси готови — — решено је (у сздници од 5. октобра): Предлог усвојити и наредита, да све црквене оиштине без разлике имају за нов антиминс под личном одговорности нредседника овамо послати 8 Д. а. вр. и 3 царска дуката; ири чему имају г. г. свештеницн антиминсе по жељи Његов. Високопр. г. дијецезана однети за 14 дана надлежним окр. протопрезвитерима, а г. г. окр. протоирезвитери изволеће те антиминсе лично Високопреосвећ. г. Епископу нредати. 0 том г. про топрезвитере знања, л преко њих свештенсгво равнања и цркв. општине безусловног извршења ради известити. Читао и издао: М. II. Јанковић, епарх. бележник." И кад овако стоји са антиминсима; онда једну мање, намет у главу, па прво добро промозгајте шта ћете и о чему ћет; шта писати. Наспоменути нам је још и то, да је г. Епископ Летић одустао да поменута свота униђе у његов фонд , него ће унићи у фонд епархијски. Ово ради Вашег знања, а Вас ћемо молити, да нас взвестите, куд је унишао новац од продатих антиминса у вршачкој епархији. А не треба заборавити ни то, да су мање више сва г. г. протопрезвитери известили г. Епископа, да су у свима црквама антиминси стари, и даје речено, да сиромашније онштине не ће морати платити целу горњу своту, односно да ће сасвим сиромашне добити их бадава.

Оевећење зграде нове ерпске народне вероиеповедне школе у Даљу. У недељу 27. пр. м. ио ст. календару слегао се у Да .Бу силаи свет иосле службе божје, да црисусгвује освећењу велелепне зграде срп. нар. вероисиоведне школе. Одустало се од велике свечаносги, која је требала бити ириређена уз црисуство иредставника црквених и световаих власги, ионајвише због нетактичног држања неких дволичних људи у селу, који су закужили лако веран свет да се према ономе, који Је Даљу подигао велелепну школску зграду, покаже и*