Српски сион
ЕР. 17.
српеки
смон
С тр . 495.
Б. румункињу еа учитељичког места у Кусићу. — Изречено је у начелу стављање у мир ,ј. Ј. П. пароха у Црв. цркви, те је умољен високосл. саб. одбор, да му миров. припомоћ од 1. јануара 1907. вотира. — Уништен је избор личног цомоћника у Врачевгају, ношто цркв. општини нити то право припада, нити јој је исто конзисторија уступила, те је узето на знање расположење Њег. Високопреосвештенства у тој ствари. — Узето је на знање саопћење Њ. Високопреосвештенства г. епископа дијецезана о рукоположењу за свештеника сврш. богослова М. И. из Иланџе, те се исти поставља за ад министратора у Луговету, уз разрешење од те дужности ј. С. В. намесника ман. Златнце, коме се поверава у администрацију парохија златичка; ј. С. Љ. администратор златички премешта се у Јабуку за администратора, а ј. А. К. адм. јабуики у мир. — Изабран је одбор за прославу 10 годишњице архијерејеке службе Њ. Високопреосвештенства г. епископа-дијеце зана Гаврила. — Издата је на изјашњење ј. Д. С. протопрез. помоћнику белоцркванском тужба ј. П. Ј. личног помоћника врачевгајског и окр. протопрезвитера белоцркванског К. Ц. — Има се обновити иоетупак у ствари Н А. ношто је епарх. Фишкал Др. К. X. речене списе изгубио. — Решено свега 37 предмета.
Изакулисна радња. д. Р. Обећали смо да ћемо проговорити коју о изакулисној радњи у ногледу сазива нашег народно-црквеног сабора, што овим и чинимо. Познато је да се по нашем устројетву сабор има сазвати редовно сваке треће године, и то у време између ускрса и духова, а ванредно по потреби. Потребу ванредног састанка пресуђује сам сабор или саборски одбор или председник саборски. Како је истекао рок посланицима мајског сабора од 1902. још прошле године ; то је Његова Светост као председник у своје време пријавио држгње редовног сабора. Те како ни до Новембра п. г. није стигло превишње решење; то је саборски одбор умолио Његову Светост да изволи по ново учинити претходну пријаву Његовом Величанству за држање редовног сабора већ и с тога, да би се могао изабрати нов саборски одбор. А кад је пређашња угарска влада на основу претходног решења Његовог Величанства известила саборски одбор, да није одобрено држање сабора; то је саборски одбор у свом заседању I
од 12. (17.) Јунија о. г. својим путем потражио да се сабор састане у ванредно заеедање 15. Октобра. Није непознато, да поред свег тога што наши радикали носе звучно име „радикала", те би већ по самом смислу те речи и поједини чланови радикашке странке, а кам,» ли вође њене и влада њихова „саборски одбор" ако ништа друго, а оно требали да буду самостални, а никако под ма чијим туторством, јер иначе би били робови, а не радикали; у самој ствари не само да ноједини њени чланови немају своје воље, нити је смеју имати, него је немају ни њене вође, па ни сама њихова влада. Сви они зависе и сви су они под туторством свога „вожда", који их све држи под својом гвозденом руком и командом, и не да им мрднути, нити ишта урадити без његова знања и одобрења. А да је сва раликалска странка пупила „вождова", између осталога то се најбоље види из тога, што ни сабореки одбор не СМ6 ни једну ствар да реши, док прво не да свој пристанак „вожд". За ове четири године од како је на влади радикалски одбор, није он ваљда ни 2 седнице одржао, а да у Карловцима за цело време његовог заседања, није био „вожд", и „влади" давао упуства, те се врло често догађало, да се за време саме седнице заподело какво ново пи тање, о ком није било претходног договора код кир Мите, те чланови не смедоше га узети у претрес, него га одложише до сутра, и тек како је „кожд" рекао, тако су га морали решити. Иетинитост ове наше тврдње, ако не и јавно, а оно у себи морају нам признати и сами радикали и то од простих редова до највећег генералисима. И нама су људи, којима се може и мора веровати, не једном казали, да је и самим неким члановима саборског одбора и њиховим заменицима догрдила диктатура „вождова", и да се у самој странци у веколико чута покушавало, да је скраду, но не имацоше за то иетље. И кад ово не смедоше да учинс ни сами чланови „владе"; онда је ваистину за потсмех кад неки од њих народу држе предавања о томе, како је наш народ демократски народ. Јадно му демократство, кад се поводи за странком, која нема своје воље, него је води један човек.