Српски сион

грпски енон

б р . 17.

А демократство нашег народа види се и у томе, што је годинама и годинама при изборима посланика трчао за паприкашом, због чега се за бираче у румском котару и рече у „Застави", да иду за паирикашом као марва на валов и солило, и ; бирао за посланике на земаљске саборе баш оне, прогив којих су радикалске вође и листови бацали дрвље и камење, и престављали их као народне издајице, што му није ни мало сметало да бира радикале на народно-црквени сабор, а сад, кад је наступила „нова суђаја", постадоше л^уди цемократе. Добро би учинили они који данас народу ласкају са његовим демократством, да буду мало смернији; јер наступи ли „стара суђаја", што није не „возможно", видеће, како ће данашње њихове демократе поново трчати на старих мађарона паприкаш. И кад је дакле непобитна чињеница, да данас води — и то у правом смислу речи — радикалну странку „вожд", а он — као што је познато — пати од болести, која у медицини нема свога назива, него која се по српски зове, „увртио чово у своју главу, да он мора оборити патријарха Георгија"; је ли чудо, што кад је увидео, да му не испада план са руком, што га покуша са својим највернијима преко својих нових пријатеља гро®а Арведа Телекије, др. Аладара Бале и Јожике Мајера, да норади на другом плану, шат му исти оживотвори његову „фиксу идеју". „Испод жита" летошње министеријално ноклонство не упали, норед свега заузимања пештанских радикалских патрона. И кад оно не упали; онда се морала радикалија, која је с нестрпљењем очекивала пад Његове Светости по обећању „вождовом", заварати са вешћу, како ће се у половини октобра састати народно-црквени сабор. Ово нас потсећа на тактику Јотину, који је стотинама пути заваривао своје верне, како ће бити овог — оног дана посвећење Германово. Радикали су пак у истини желили сабор, и то стога, што држаше за подесно ово ровито политично стање, самосталци су нак били томе противни, јер им је прече сређење политичних одношаја, а и нису још уређени. Како је „вожд" са својим новосатским мудрим доглавницима и новим пријатељима углавио, на који начин да се верни известе о бити имајућем еабору, нека говоре дела њихова.

Да се „Власи не сете к , објавише преко „Будимпештанског Хирлапа", да ће се наш сабор састати у Октобру. Тобожњи извештач „Заставин" из Б. Пеште, надовеза на тај глас, како исти лист стоји у најтешњој вези са министром просвете гроФОм Апоњијем, те се не може — рече — замислити, да би баш он донео такву вест. кад не би била истинита. Колико сам се — рече —■ могао известити, дознао сам и ја да је та вест истинита. Наравно, човек је тај „Заставин" извештач од високог положаја, те може сазнати како и муве лете у соби министровој, а овамо у дотичном министарству није ни иомишљано на наш сабор. Оно даље што је „Заставин" пештански (!) извештач надовезао, удешено је за радикале „Заставине", ил што би „Нови Орбобран" рекао да није у „цврстом" пријатељству са „Заставом" телиће, и једиво је значајно у њему то, да се истрчао и одао, те сад знамо да је 29. Маја ишло саборско радикалско поверенствено изасланство,у ком је наравно био и вожд и други министру, да га моли, да уклони Његову Светост, ако је нова влада рада, да је моћна радикалска странка подупире, као што је и иређашњу Селову, код које је стекла њено високо благоволење, што је наравно „Застава" прећутала, као и одговор — туш — министров, који врло добро зна и њену јачину и да је она „М1И§ег ги ћаћеп". Речено изиђе у бр. 146. „Мог^еп-блата" 13. Августа, а у вечерњачи бр. 168., наспомену уредништво, како пештански листови доносе вест, да „домољубиви Срби — а то су радикали, које као такве престављају Мађарима њихови нови пријатељи — желе за комесара гро®а Шандора Хадика, који познаје сриске ствари и који ужива опште поверење. Те чинећи се безазленима, како код „Заставе" тобоже не знају, који су се то српски кругови заинтересовали за Хадика, као што им није ни познато да се он бавио проучавањем српских сгвари, а да би се својим вернима преставили као родољуби и чувари крваво стечене народне автономије, изјавише своје уверење, да би се наш сабор могао састати и без комесара, као што се састаје и румунски, Не види ли се и из речи „уверење" питомост наших радикала, који у место да онако по радикалски загрмише против изашиљања коме-