Српски сион

Б р . 17.

СРЕСКЋ

сион

Г тр . 497.

сара у данашње доба слободе. они питомо изражују своје уверење, да га не би требало шиљати на сабор. 0 Фарисеји једни! А што су они тако у том питању питоми, узрок је то, што је њих баш комесер и довео на данашњи бар за неке вождове тако уносни положај, да морају од угојености на својим ноложајима, да иду у скупоцени Маријенбад, дочим се њихови бирачи опасују ликом и брсте коров (ову су Фразу употребљавали србијански радикали, док се нису увалили у меке столице, у чему им и наши следе). Јесте, њих је комесар уздигао, они су му чинили хоноре што није чинио ни један до мајски сабор, пратили га и свако му добро нри растанку пожелели, и ако их је он скрао, те су постали мекши од памука и морали да онако играју танца керевиза, као што им је он које посредно, а које непосредно свирао, и чим се хтедоше показати мушкима — а то покушаше у два пута, за што се дознаде преко једног новопеченог мантијашког радикала, —; на усклик „1ас1е<;", постадоше јагањци и тако се не распаде хваљена и предсказивана, бомба. Па кад су данашњи наши радикани љубитељи комесара, против којих је сирома Милетић свог снажног гласа подизао у толико и толико прилика, а није се задовољио са питомим изразом уверења, што у осталом нашим радикалима ни мало не смета, да славе четрдесетодишњицу „Заставе", којом ће приликом уздизати Милетића, и ако они нису МилетиНевци ио своме раду, ал „вожду -1 и генералима треба Милетићеве фирме за своје верне, јер од Милетићевог сала они се и погојише; јели чудо, што жељни сабора, хтедоше да „подиђу" меродавнима тиме, што преко својих пријатеља нових нађоше погодну личност за комисара и то у лицу грофа Шандора Хадика, нрво што би им и он био пријатељ на препоруку својих нових пријатеља, друго што је исти у пријатељству са министром унутрашњих дела гроФОм Андрашијем, те као такав могао би им остваривати њихове жеље, ако не и ону главну „вождову", а оно друге њихове жеље, ихже њест числа, а треће што не би било од штете ни по њега самог, јер би му се тиме не само подигао углед и положај, те и каријера отворила, него би му морао и „старац" бити благодаран, што би тобоже уздржавао радикале од наиадаја. И о овом се трећем не стиде у пријатељ-

ском друштву разговарати, и ако се зна, да ће они и од сада, као и до сада бити мекани као намук, и да је њихово само слушати, а не заповедати, као што је онај верни своме попи рекао: ваше је само мироносати. Ми немамо срећу познавати гро®а Шандора Хадика, и што смо дознали о њему и његовим одношајима, дознали смо од радикала. И као што многи има повода да узвикне: сачувај ме Воже од пријатеља, тако исто има повода да узвикне и он. Па као што рекосмо да се у министарству није ни помишљало на састанак нашег сабора у овој години, што су у осталом знали и они око „Заставе"; они но свом начину бацише кривицу на Љегову Оветост и у томе, и ако сваком приликом телале својим вернима, како он нема никаквог угледа код владе. Да се види у осталом у овој работи поквареност радикалских старешина, навешћемо како су они и покварени и наивни, навешћемо следеће: У 196. бр. вечерњаче од 17. Августа у чланку „Патријарх 1гранковиЛ и велики жуиан Зака ", ког је написао Истинко у Вршцу 14. Авг., у ком је вршачки Истинко не само гадно денунцирао мађарској влади великог жупана Заку, него и обедио и њега и Љегову Светост, како су они „радили и рукама и ногама да не буде народно црквеног сабора, а ако га већ мора бити, то да постане комисар Зака", и то им рече није упалило, ма да је отац Георгије трчао чак у Гастајн купку да приволи грофа Карачоња, да овај преко свога шогора Андрашија то спроведе. Њихове се наде изјаловише и сабора ће бити и без њихове воље, те се и наш сабор спасао незгодна кр. комесара који би ометао рад сабору за љубав патријарху Георгију." Кад се помисли, да Његова Светост није имала ни нужде ни повода, да каже и једне речи о бити имајућем сабору, и да је ишао у Гастајн лека ради, а уз то да су баш радикалске вође перорисали са Хадиком као сродником Андрашијевим; онда се тек види поквареност вршачког Лажова а не Истинка. Бадава не рече мудри Швабо: „Ше с!ег 8сће1т 181:, 80 <1епк1; ег." А зашто се не да сабор, то се наведе својим вернима у бр. 154. јутарњаче од 24. Августа у уводном чланку: „Зашто није сазван наш народно-црквени сабор", тобоже писан опет