Српски сион

С тр . 498.

СРПСКИ смон

Б? 17.

у В. Пешти — на извору — 28. Августа — дакле на 4 дана по излази његовом у „Застави". И да би неистина која се у њему наводи, изгледала као истина, и како је чова од угледа, те има приступа и код самог министра, рече како се он испитивао за узрок, и дознавши га, износи га читаоцима „Заставе". На шта се могло мислети , чим се прочитао наслов чланка, тако је то у њему и речено, т. ј. да је и томе крив патријарх. А ствар је по памети пишчевој у овоме. Саборски је Одбор још 1903. наишао тобоже преко сво;а ревизора — који је управо за то и постављен — на неке грдне проневере патријархове, с којима се још од 1903. прети, које у истини и не постоје, јер ако се може проневером назвати и оно, што надлежно тело реш , онда би свака нова влада своје претходнике могла окривити проневерама, те „како тобоже министар председник пије могао да разуме из записника шта је и како је, то је затражио од патријарха извештај у тој ствари". Због тога, није се могао тобоже састати сабор као што се требао састати 2. (15.) окт. А кад наспоменемо, да је и то све проста неистина, измишл>ена у Н. Саду да се кривица на измишљену неистину о тобожњем састанку сабора баци на Његову Светост; онда се види поштена изакулисна радња наших радикала, који су и том својом работом показали како су мали и ниски и како нису достојни да се називају последоватељи Милетићеви, који је из све душе своје мрзио на неистину и денунцијације. Заборависмо вапоменути и то, како „Заставин" иештански извештач рече и то, како мађарски листови рекоше, како је саборски одбор тужио патријарха влади због проневера, а саборски одбор — рече — није га ником тужио. Саборски одбор није, ал' да л' то није учинио ни онај,који је јачи и од саборског одбора, што писац мора рнати; то не рече. А у осталом то нам није ни нужно, пошто ми в без њега знамо шта се све иза кулиса ради, и ко какву улогу. Пештанским радикалским патронима довикујемо само то, да мало припазе на себе, јер их нико тако не срамоти и не беди себичним цељима, као радикали. Позор !

ЛИСТАК.

В е с т и. Епископска конФеренција. Код Љегове Светости одржана је 31. Августа и 1. о. м. епископска конференција, у којој су присуствовала сва Високопреосвештена Г. Г. Епископи карловачке митрополије. Циљ је конференцији била, да се изаберу питомци за богословски семинар, и изабрани су у I. годину ови питомци: — За архидијецезу: Теодор Сланкаменац и Владимир Храиисављевпћ; — За бачку дијецезу: Хорђе Дејановић и Драгутин Шевић; — За будимску дијецезу: Стеван Ђурђевић и Милаи Ковачеваћ; — За вршачку днјецезу: Драгољуб Димић и Славко Ракић; — За горњо■ кпрловачку дијецезу: Ђурађ Витас, Раде Вранић, Миле Јасика, Никола Зорић, Стојан Жарковић, Стеваи Пејић, Рафајло Перић ; — За иакрачку дијецезу : Душан Зебић, Милан Јовановић, Адам Марин, Алексије Марковић, Душан Обрадовић, Антоније Осмец; — За темишварску дијецезу: Лазар Арсикин, Георгије Живковић, Ђорђе Лазић и Димитрије Тешић. Поводом расписаних објава у листовима, пријавило се почетком школ. год. свега 43 молитеља за пријем у богосл. семинар. Управитељ семинара, г. др. Владимир Димитријевић, презентовао је свеколике ове молбенице, по својој дужности епископској конференцији, те тиме отпадају инсинуације „познатих", као да је он самовласно неке „штрајкаче новосадске" од компетовања одбио. Када се од 43 компетента само 25 питомаца прими, са свим је природно, да је 18 молилаца одбијено, а не само три новосадска абитуриента. Осим овог ивбора, бавила се конференција и другим текућим стварима, и Г. Г. Епископи повратили су се у своје резиденције. Овети архијерејски Оинод у седници својој од 15 (28). маја 1906. бр. М. 723. ех 1906. Син. 7. ех 1906. донео је у предмету учења мађарскога језика у богословском семинару одлуку, да се почетком ове школске године има поставити епособан наставник за предавање службенога државнога језика и то у најмање шест часова седмично. Његова Светост благоизволео је одлукош бр. М. 434. ех 1906. за наставника мађарског језика именовати г. дра Владимпра Димитријеви /? а, патријарашкога протосинђела и управитеља богословског семинара. На молбу управе богословског семинара, да се, с обзиром на испрекидано време, што питомцима остаје