Српски сион

Бр. 17.

СРТТСЕИ ОИОН

за учен-.р, сбарљаае посведневнога јттрења и вечерње врши у подеснија доба, — упућен је управитељ, да се у ногледу часова обављања јутрења и вечерња претходно споразуме са ректором богословије и с окр. протопрезвптером и парохом св. Николајевске (саборне) цркве, и да по том поднесе Његовој Светости овоиредметно извешће и предлог. Уважена је молба Душана Милановића, свршеног богослова треће године и семинарског питомца, да се, с обвиром на то, што он, контраховавши две године, ступа у четврту годину, а у семинару се васпитава за сада само прве три године — отпусти из богословског семинара, с тим, да реверсом утаначене обвезе истога питомда остају у крепости, те је управа семинара упућена, да има о томе држати евиденцију, ако исти бивши питомац не би у своје време иснунио обвезе. Споразумно с Високопреосвећеном Господом Епископима је Његова Светост под бр. М. 466. ех 1906. за другога преФекта у прав. срп. богословском семинару поставио г. дра Јоакима Чут/Ла свога синђела и ванредног професора богословије. Седнице автономних власти. Архидијецезални административни одбор сазван је у седницу за 18. о. м. а конзисторија за 19. о. и. Митрополијски црквени савет сазван је пак за 20. о. м. у седницу. То је овест и диоциплина ! Политични листови јављају, како су недавно у Конгу људождери појели римокатоличког мисионара Фратора Анђела. Анђело је још пре свога поласка међу дивљаке могао бити уверен, да ће га та судба постићи, ал он је као прави свештеник и покоравајући се својој власти, која га тамо шиље, отишао ипак тамо, да им проповеда науку христову. К кад ово сравнимо са свешћу и појимању дужности неких наших богослова, који волију годинамајго свршетку богословије беспослени седети, него ли ићи у Славонију и Хрватску, и ако који тамо из нужде и залута, тај све и сва употребљује, да се поврати у свој завичај; ва истину морамо очајавати о својој будућности. Иснратница умрлих свештеника. У митрополији карловачкој умре годишње око 10- 20 свештеника. Ми у „Сиону" јавимо за сваки такав случај, ма којим путем за њега сазнали. Но већипом саопћимо само жалосни догађај. А радо би смо сваког брата свештеника и ми од своје стране испратили до студенога гроба ма и краћим жпвотописом и цртањем рада и заслуге дотичнога свештеника трудбеника у винограду Господњем. Свака капља

зноја око верског и просветног унапређења нашега народа, коју нарочито парохијско свештенство наше тако изобиљно, а пред светом често непримећено доприноси на жртвеник нашег живота — ваља да се забележи непрелазним словима. То је заслужио спомен самога дотичнога брата движника. А то све треба и остало свештенство да сазна, како би се сви могли угледати на пример покојнога свога сабрата, те у томе налазили побуде, да и сами орно и вољно делају на бољитку духовне своје пастве. С тога молимо и овом приликом наше свештенство, да нам не само јављају за сваки случај смрти у редовима свештеничким, него да нам саопће и важније врле особине и заслуге његове, како би га дакле и ми у братској љубави до гроба му испратити и спомен му у овом листу достојно забележити могли.

Уредник: Димитрије Руварац, протојереј. Прослава Јована Стерије Поповића Браћо и сестре! Наступиле су такове прилике, које су нас нагониле, да прославу 100-годишњице рођења и 50-годишњице смрти Јована Стерије Поповића, оца српске драме, одложимо за 16. (29.) и 17. (30.) септембар ове године. Уверени смо да ово одлагање неће ни најмање помутити оно одушевљење, са којим се многи спремеју да узму учешћа у овој великој културној прослави српског народа. Прослава ће тећи овим редом: У суботу 16. (29.) септембра ове год. дочек гостију, а у вече прва свечана престава. Српска народна позоришна дружина приказаће „Тврдицу" или „Кир-Јању" од Јована Стерије Поповића. После представе упознавање у гостионици код Париза. У недељу, 17. (30.) септембра о. г. после литургије у саборној цркви парастос Стерији, затим свечана седница у великој дворници српске црквене општине, у којој ће о слављенику говорити г. Стојан Новаковић, председник краљевске српске академије наука из Београда. После седнице биће освећење спомен-плоче на кући, у којој је рођен Јован Стерија Поповић. За тим ће се изаћи на српско православно гробље вршачко, где ће се осветити обновљени надгробни споменик. Том приликом декламоваће се песма Стевана Вл. Каћанског „На гробу Јована Стерије Поповића". Доцније ће се објавити ко ће говорити. У један час по подне биће банкет.