Српски сион

33*

бр. i 1 ?.

ОРПСКИ сион

С». 475

прошлости, давајући милостиње кљастима и сљепима, који су му издовољили срце, пјевајући љена дјела њиови незаборављени предака. IV. 0 Ц]жви народној. Црквени живог био је стјена, која нас је бранила од олује и вихора, који су се по развалинама нашег политичког живота, као вртлози по мору окретали, а нас са свим прогутали намјерили били. Али црква је наша унраво црква народна, која цјео живот Србина, дакле и • цјео живот народа сриског у својој власги држи; и што народ наш сву свјест политичнога свога живота није изгубио, а у домаћем се животу своме и међу толиким ненријатељским нанадајима опет одржао; то може понајвише својој народној цркви захвалити. Она је сачувала свете остатке наши српски краљева и царева, и у њима као видним споменицима нскадашњег политичнога нашег живота сачувала је народу оно средство, којим је он бранио од заборава политичну прошлост своју. А у домаћем жпвоту народа сачувала је стотинама преко године прилика у побожним обичајевима, које су прилике служиле за средство народу, којим је он све околности домаћега живота свога у особитом њином народном значају задржати кадар био. Таким је начином православна црква наиме све три струке народног живота нашег у срцу народа, једну за другу повезане држала, и осјећаји, који су се по прсима народа у околности једне струке живота нодизали, односили су се увјек и на друге двје струке живота његовог. То је узрок, што је ннрод наш свакога онога, који га је и у најмањој околности домаћег или црквеног живота његовога непријатељски напао, за непријатеља цјелог свог народног животн држао. V, 0 народним обичаима. Наши су стари оставили нама таке обичаје, који су кадри били замјенити писану повјестницу у оскудици књижевни народни писаца; који су кадри били замје-

нити више стотина година слободу и самосталност народа у сужанству; који су кадри били замјени.ти науке и вјештине у оскудици школа; који су кадри били замјенити снагу народа у највећим напастима; који су кадри били, као вјечити неки чувари, сачувати сами својом снагом све до данашњег дана народу српском, у раздробљеном на много комада тјелу његовом, име и језик, врлине и добродјетељи народне, разговетну свјесг о прошлости, разбориту жељу слободне самосталне будућности, нросту нарав и чисту крв српску; који су кадри били сачувати живот народни у свој цјелости својој. Т1. 0 слављењу крсног имена. Наши су стари славили крсно име своје ; као спомен онога дана, кога су примили вјеру христијанску; спомен је овај био заједно и сномен почетка новог живота. Милина је била стати па слушати, како се надмећу о славама стари наши, који ће казивати љеише и вјешгие у ириновједкама и пјесмама побожна дјела своји светитеља; милина је било гледати, како су се стари наши надметали између себе, који ће љеншу и већу задужбину учинити о слави својој црквама манастирима, сиротињи, сљепима, кљастима и богаљима; који ће свесрдпије госта дочекати; који ће већма наличити милостивим ерцем својим на срце светитеља, кога су спомињали. А кад их је немилостива судба гвозденом руком својом разагнала с видела Европејског и побацала у мрачне дубоке пронасти, гдје нису могли видјети ничега другога него само то једно, да на земљи овој у невољи „нема своме без свога"; онда су ночели спомињати о славама својима иокрај побожпи свегитељски дјела, уједно и славна дјела они своји јунака, који су кадрн били снагом својом ма како осветити се онима, који су као слуге ледене судбине задржавали их у пропасти, и чим се ко племенитије о'ветио, гим су га радије спомињали и пјевали и клањали се дјелу његовом, као народу учињеној ве< ј ликој задужбини. Нигдје им није била воља тако готова угледати се на дјела своји светитеља и