Српски сион

IV 478.

СРИСКИ Слон

Б р . 17.

рити может, — зане Господа Архиереи всем согласитисја неможаху, киждо кромје Арадскаго, онамо сам нремјеститиеја желаја, оставиша дјело премјсшченија сего самому Јего величеству ио нредварителном Преслишании Архие;:ископа и Митроиоли а; то не остаетсја ино, развје да Свјашчени Сивод ноступи ко избору Епископа онија Епархии вообшче, јаже всевисочајше рјешитисја имушчим премјешчением јединаго от Госнодеј Е шскопов упразнитисја. Каковаја же својетва в таковом лицје, јемуже Епаскопское достоинство и звапне иастирское вовјерјаетсја, взискајутсја, и без моего проотраншаго о том поминанија извјестно јест Вашим Преосвјашчепствам: Тјемже осгает мње еасгојашчему син 1 )далному собранију к таковому Архијерејскому Сапу и званију между К:ером Нашим, наипаче способнаја лица со с м открити, а то јест: Јеротеја Мутибарића, архимандрита Гергегешка. Пахомији Јоановића, архиманцр! та Шишатовачкаго. СтеФана Поповића Архимандрита Ковиљскаго. Сего ради на том дјеао оста<-тсја, да Преосвјашченства Ваша от сих јединаго, јегоже досгојњејшаго зваиија Еиископскато судили будут, изберут, и избраиаго на сем. моем откровении именујут, нридавше свој вотум, печат же и подпис; и приложше все старание 6 том, да избрание сие согласно и јединодушно, сљедоватељње Богу, и Јего ц. к. величеству, јелико болше можно, угодно будет. В Карловцје 12. Јануариа 1838. СгеФан Сганковић с. р. Архиепископ и Митрополит. М. П Ја Герасим Рац, епископ Арад ски дају мој глас Архимандриту Ковилском СтеФану Поповићу бити јему Еии скопу овија Еиархии, јаже иремјешчепием старших Г. Г. Енископов упразнена нојавитсја. М. П. Ја Пантелеимон Живковић, Еиископ ВудимсБи дају мој глас Арх. Гергетешкому Јеротеју Мутибарићу — М. П. Ја Јосиф Рајачић Епискон Вер-

шачки дају мој глас Арх. Гергетешкому Јеротеју Мутибарићу — М. П. Ја Георгиј Хранислав, Епископ Пакрачки дају мој глас Арх. К. вилскому СтеФану Поповићу — М. П. Ја Максим Манујловић Еиискон Темишварски, дају глас мој Арх. Кивилскому СтеФану Поновићу — М II. Ја СгеФан Стапковић, Арх. карловачки и митрополит дају мој глас Арх. Ковилскому СтеФану Поповићу — И пошто се већина изјаснила за кови бског архимандрита СтеФана Поповића, а мнтрополит је Станковић нредложио цару пакрачког владику Георгија Хринислава за бачког владику, што је цар и потврдио; то буде СтеФан Поповић иостављен за пакрачког владику, а тек иосвећен 17. Септембра 1839. А што је толико дуго времена ипотекло од његова избпра до посвећења; узрок су биле разне интриге, пошто као што митрополиг Стапковић рече, сви епископи осим арадског хтедоше доћа у богагу бачку епархију. Поповић буде 1844. премештен у вр шачку епархију, с које га је иатријарах Јосиф Рајачић због политичног држања хтео да збаци, и 21. Јунија 1849. умро је у Бежанији и сахрањен у ман. Ф^неку.

Настављење за кураторе А^пуларних маеа еирочади из прњавора фрушкогореких манаетира. Д. РКако су еве до 1848. и наши Фрушкогорски манастири као и остале спахије над својим ноданицима, имали јурис^икцију над својим прњаворцима; то су они управљали и масама сирочадским иупиларним. 1808. годпне донели су пастојатељи Фрушкогор^ких манастира следеће настављење за руковање истих маса. В сљед соборнаго нашего в' М. Гергетезје дне ЗО го Дек. 1807. торжествованаго договора устроеное јего Превосходител• ством госнодиаом Архи-Е јиско ло*; и митроаолитом нашим одобреное Иаставление, по коему маси нуниларнија всјех обшче-