Српски сион

Б*. 18.

Извештај о седници сри. прав. митрополитско црквеног Савета, држаној у Карловцима дне 20. и 21. септембра (3. и 4. октобра) 1906. под председништвом Његове Светости преузвишенога госп. Георгија, патријарха српскога. Нрисутни су били чланови МЦСавета: преосв. госп. Лукијан, егшскоп будимски, даље преч. г. г.: протопрезвитер Јован Борота, јереји Јован Јовановић и Михаило Медаковић, те г. г. Др. Стеван Павловић и Лаза Обреновић. — Одсутни су били: преосв. госп. Гаврило, епископ вршачки, који је извинио свој изостанак, и г. Др. Ника Максимовић. — Бележио је г. Др. Лаза Секулић, срп. нар. цркв. тајник. У овој је седници донесена 51 одлука, од којих 33 у бракоразводним парницама, код којих су скоро свугде пресуде првостепеног духовног еуда потврђене, негде са незнатнијим изменама, а у једном случају, у парници Д. Ј. рођ. Т. из П. против С. Ј. из К., у којој је коазисторија изрекла одржање брака у крепости, раз решен је брак на основу неодољиве међусобне мржње, а поводом призива стране Т. Од осталих одлука спомињемо најважније: Узета је на знање одлука прав. сри. св. архијерејског Синода од 19. маја 1906. год., којом св. Синод није нашао услед замолбе МЦ. Савета за потребно, да протумачи §. 44. Дисцинлинарних правила за мирско свештенство од 1899. год., у предмету вршења послова у новчаним заводима од стране свештених лица. Одбијен је уток А. витеза М. из В. против одлуке епарх. конзисторије бачке, којом је наређено држање парастоса само у суботне дане, јер МЦСавет не може у овој ствари донети начелну одлуку, пошто то снада у делокруг св. арх. Синода. — Одбијен је уток Р. М. из С. П. и потврђена конз. одлука, којом су призивач и другови одбијени са својом тужбом против Р. Л., нароха у С. П. и осуђени на сношење истражних трошкова, — Одбијен је аПтте уток Н. 11. из Г. и потврђена конз. одлука, којом је призивач одбијен са својом тужбом против М. М., парох у Г., због наводног глобљења, јер је ова ствар решена сумарним путем, а против такових конз. одлука редовно нема правнога лека. — Одбијен је уток привр. управног одбора цркв. опћине у Беловару и потврђена јодносна конз. одлука, којом су бенеФиција беловарске иарохије ОРПОКИ ОИОН 1906.

0». 5^1.

у целости подељена тамошњем свештенству иако нема еталног пароха, јер ко врши официја, има правадаужива и с тим спојена бенефиција. — Поводом утока цркв. одбора у Мраморку против конз. одлуке, којом је одбијена тужба A. Г., нредседника тамошње цркв. опћине, против пароха В. 0., затражиће се претходно од надлежне конзисторије овопредметни списи. Уважен је уток Ј. М. и С. Ц., свештеник& у B., и разрешена конз. одлука, којом је истим свештеницима наређено замењивање тамошњег окр. протопрезвитера — за време протопрезв. визитације — без отштете, те је решено, да такову замену нису дужни свештеници, који имају своју службу, без награде вршити тим мање, што окр. протопрезвитер има капелана, а ако нема, онда може конзисторија од случаја до случаја учинити расположење за замењивање протопрезвитра, дочим се за замењивање парох. дужности има сам протопрезвитер ностарати. Одбијен је уток М. Л., администратора парохије у Б. Б., и потврђена конз. одлука, којом је одобрен избор С. П., личног капелана у К., за пароха у Б. Б. — Поводом коаз. пресуде, којом је М. С.ј парох у С., осуђен на фдбитак паро- ц хије, вратиће се односни сииси конзисторији на допуну и с позивом, да среди и инротулира списе, те да у будуће увек уз сиисак подноси списе, нарочито у дисциплинарним предметима. — Поводом утока И. Ј. и др. из К. разрешена је конз. одлука, којом су утецатељи одбијени са својом тужбом против Св. Ј., пароха у К., те ће се позвати конзисторија, да реченом пароху због занемаривања дужности одреди сходну казну. — Потврђена је конз. пресуда, којом је јеромонах Н. М. због крајне ренитенције и непо шговања својих законитих власти лишен свештеничког чина. — Одбијена је а Пшше жалба Ј. С. из 0. што му је додељени цркв. сто насилно од тутора одузет и другом лицу иредат, пошто такав предмет спада у компетенцију конзисторије и цркв. одбора, који га уз надзор конзисторије коначно решава. — Уважен је уток А. С. ; бившег администратора парохије у И., и разрешзна конз. одлука, којом је исти разрешен парох. дужности и брисан из клира епархије темишварске, те је конзисторија упућена, да истом јереју даде најпре ухлебљење и службу, и да тек онда може против њега поступати, ако има основа, и приступити решењу његове молбе за умировљење. 36

ОРПСКИ сибп