Српски сион

Отр. 522.

СРПСКИ СИОН

Борба Срба са унијаћењем Румуна у Вел. ВарадскоДЕпархији. Р ад . М. Г рујић. Српски епископи арадски, а нарочито они од Софронија Раваничанина и ВићентиЈа Јовановића имију великих заслуга за очување православља међу Румунима у бившој старој Епархији Вел. Варадској. Они су енергичним и пожртвовним архипастирским радом својим спасли знатан део Румуна од уније, која је тамо у то доба, као и пре и после тога, свом силом спровађана и народу натуривана. Неколико података, из Митроп. Патријаршког Архива, из доба Митрополита Павла Ненадовића, доста јасно карактерише нам ту тешку борбу српске јерархије. Први овде приложени акат покавује опрезност и разборитост Митрополита Павла Ненадовића при шиљању архимандрита Мојсија Путника, у Вел. Варадску Епархију на истрагу, поводом тужба и сплетака римокатоличког и унијатског свештенства код двора царског на православни народ и свештенстЈчО. — Та инструкција издана је архимавдриту 31. Маја 1754. г. И он је морао наскоро за тим отићи у Вел. Варад, да изврши поверени му вадатак. Али је он тамо само кратко време био, као што се уверавамо из прилога под II. и још других неких аката у Архиви, — те се по свој прилици не свршена посла повратио у Карловце. Но у лето 1755. г. би одређена од царског двора нарочита комисија, да испита ове верске распре у Вел. Вараду. И ми из писма Архим. Путника Митрополиту Павлу у Беч, послатог из Карловаца 27. Октобра 1755. г. сазнајемо, да је Архим. Мојсије, са својим пратиоцем Силвестром Раковчанином, тога дана кренуо на пут, да присуствује тој комисији, као делегат Митрополитов. У другом једном писму свом из Вел. Варада, од 9. Нов. 1755., јавља Архим. Мојсије Митрополиту, да је одмах сутра дан по доласку своме у Вел. Варад (5. Нов. и. г.) отишао генералу Ое УШе и представио се. Овај му је том приликом

рекао, да је мандат царски о поновној комисији добио, али не може рад отпочети док не дође председник комисије генерал Хадик; још му рече: да се сад више не ће комисија држати у кући бискупа Форгача, него у жупанијској згради. „Овдешна Господа већ окрнише рогове" — вели Мојсије — што је одре!>ена комисија, јер с&м генерал Бе УШе вели, да су та господа хтела, да се комисија још за 3 године одгоди. — Из писма истог архимандрита од 10 Дрцембра 1755. из Вел. Варлда сазнајемо, да комисија још не беше отпочела свој посао, јер сваког дана очекују долазак Хадиков и актуара Колерл. Хадик је известио ге нерала Бе УШе, да је већ богажу своју послао. — Дознајемо даље како се дан пре тога разнео по Вел. Вараду глас, да је арадски епископ Синесије умро, те се противници православља радују и „сиромахе Влахе буне." 16. Децембра и г. честита архимандрит Мојсије Митрополиту Вожић и жели : „да Вог буде побједитељ оних, који војују на цркву источну и православни наш народ." Прилог под ПГ казује нам како је митрополит Павле Ненадовић, божићне посланице своје народу и свештенству шиљао и у Вел. Варадску Епархију, да се прочитају по свим парохијалним црквама на румуњском језику; а уједно сазнајемо како су австријске војене власти чиниле сметње оним српским војницима, који су долавили из „Нове Србије" у Русији, да походе своје рођаке у Ћесаревини. Из свих ових писама, а нарочито још из писма архнмандритова од 16. Јануара 1756. г. јасно се уверавамо, како су дворске власти силно оклевале са изашиљањем комисије и ако је она већ одре^ена била. — У овом наиме писму јавља архимандрит митрополиту, да се генерал Бе УШе повратио са маневра, те и ако је већ 20-ти римски прошао Хадика нема, нити хофдепутација шиље актуара Колера. Стога је отишао Бе УШ у и питао га што је то с комисијомУ Овај му је одговорио да и сам не 8на шта да ради; ваљда се ко противи. Показао му је 2