Српски сион

Кр. 18

ориски сман

С тр . 523.

писма Хадикова, где му у једном пише, да ће 20. Јануара за цело доћи, а у дру гом, како се већ и спремио и коње пред собом у колима имао, а „богажу" већ два дана у напред послао, али је морао остати, јер је оног часа из Беча добио поруку, да актуар Колер, са протоколама и потребним списима још није ни кренуо из Веча, — те тек кад актуар приспе у Вел. Варад, онда ће он кренути. — Девил. је, вели после тога одмах писао поново барону Бартенштајну и послао му оба писма Хадикова, те га замолио да пожуре, ако се што тајно неради, јер се већ приближује пролеће, па ће бити као и прошле године, пошто људи одилазе тада на послове своје и господске. Архимандрит је уверен, да противници нешто тајно раде, јер бискуп Форгач триумфује и разглашује по народу, да од комисије неће бити ништа; а овога месеца кад је по обичају сабрао протопопе и попове издашнији је био него до сад при деоби годишње плаће, те ко је до сад од прота добивао 30 фор , сад је добио 40, а од свештеника сваки доби место 6 — 10фор. Јавља још, да се тога ради околни свештеници страшно „прелгцаготтД те се и народ обмањује обећањима и плашењем, тешко му полази за руком да разувери оне, који му долазе на савет. Воји се, ако не буде заиста комисије, да ће бити „лестБ послћднан горша первја." Немам за сад података по којима би дознао, шта је после било. I. Инструкција Нашему Архимандриту Кир Мојсеју Путнику в Епархију Велико Варадскују носилајемом. Понеже их цесарокралев: величеству от Славнаго бихарскако комитета чрез високослав. кралев. намјестническиј Совјет Мажарскиј на концу прошлога 1753-го љета в том тужба предложена бист, да в њеких селах тогожде бихарскаго комитата људије к уније прежде приљепившијсја настављенијем Епискоиа нашего Арадскаго и Јего ексарха не само от уније отпали јесу, но и между ими от 16 и 17

љет бивгпе и им служивше унијатске свјашченике насилно из селах изжали јесу. И за сицевоје поступленије их всевисочајше помјанутоје цесаро кралевскоје величанство јединим својим под 1-м марта сего љета по новом календару на нас посланим всевисочајшим рескриптом повељеша слово и отвјет изискати с поразумјенијемже уже помјанутаго комитата бихарскаго исте истеране унијатске свјашченике, паки у иста мјеста, одкуд су изгнани, повратити, и нашим ондјешним јединовјерним Христијаном огласити, да они с таковим поступком велико противљајутсја всевисочајшему цесарокралевскому указу, наиначе јегда резолвирати изволиша, да присутстваје онакових унијатских свјашчеников нетворит, да су сви Христијани у селу унијати. На које ми абије јешче под 9 м Марта тогожде љета по нашему календару преосвјашченому госп. Епископу Арадскому исту всевисочајшују заповјед сообшчивше ослонихом ондјешним у бихарској вармеђи задер жајушчимсја заповједаноје објавити, јакоже и отвјет јего нам даном исполнено бити пријахом. Обаче поврашченије оњех изгнаних унијатских свјашчеников предузети се чрез нас не могло, занеже часто поминајемиј комитат, кромје повељенаго с нами поразумјениа сам тоје предувел. И како может бити он под тјем покривалом људем ину неку силу сотворити хотјел и људи свјашченике унијатске примити не хотјели: Тако и предложил паки противу наших Христијан их цесарокраљев: величеству тужбу новују и јакоже мним си* цевују, јакоже и нам между тим сообшчил, от којего вам здје копију за и8вјестије посилајем по n0 1. За то их цесарокралев: величество паки вторим от 10-о Маја рескриптом објавише н»>м своје не малоје негодованије, разумјевше, да не само, по заповједаному они истерани свјашченици нису у прва своја мјеста поврашчени, но да јешче и из оних мјест, гдје су се били сакрили пребивати, јесу наново изгнани — повељевајушче нам преждњују нашу наредбу повторити и от тјех тужбах слово и отвјет изискати, јакоже все то