Српски сион

с1р. 524.

СРПСКМ сион

Б р. 18.

ив копиах немецким, славенским и влаш ким јевиком разумјети можно под N0 2. Того ради и 8а подањејшеје довлетвореније всевисочајшему цесаро краљев. указу нареждујетсја в начаље речениј Архимандрит Мојсеј в Епархију Велико Варадскују, и 1-во. Да по пријатији сеја Инструкцији, купно с даним јему толмачем раковачким намјестником Силвестром в тујужде Велико Варадску Епархију и села комитату бихарскому подлежашчаја појдет, и 2-ро. Ондјешним нашего православија Христијаном само (немјешајасја в уни ати ни мало) цјелују от започетка сеја Инштрукција до 1го здје пункта описанују хисторију представит и објавит, и на нас пришедшиј цесарокраљев. Указ здје в копији влашким јазиком под N0 2-м положениј јасно огласит и скажет, како их цесаро краљев: велич: велико негодујут, что јесу се усудили унијатске попове из селах, гдје су кои били, истеривати, и што су се заповједи царској им чрез вармеђу бихарску објављеној противили, и не само истераним унијатским поповом у села повратити се нису допустили, но и с оружијем, и другима вредителнима орудији (како под N0 I.) против вармеђских офицјера стали; а оне истеране попове јешче и из оних села, гдје су се били пребивати сокрили далше истерали. И да их величество остро претет, да ће принуждени бити опзчрим поступком исполнити, шчо се наши Христијани нису добрим начином исполнити покорили, а над свим тим, да их цесаро кралев: величество јесу Милостивјејше објавили, да заради тога, шчо су гдје у селу унијатски свјашченици, неће цело село под унију пасти но јест нашим Христијаном слободно у својем православију стојати и силе на унију не бојати се. За то да се покоре височајшој царској ваповједи им чрез вармеђу и чрез овиј на нас пришадшиј указ оглашену ва поврашченије истераних унијатских попов, и да се у унијате коначно ни мало не мјешају, но са својима православними свјашченици да живе у својем

благочестију и миру, зашто би другојачије у велику царску немилост упали. По том 3-тие. У којем селу обрјашчет он Архимандрит, да су људи унијатске попове истерали, то опасно да вабележит име селу и у којем дишчрикту, и под коим хершофтом, и от њих да испита: 1-во. Јестли их кто, и кто наговорил да истерајут унијатског попа, и како је кому попу име и презивак и от колико љет они попови им служе, и јесули људи знали, да су попови унијати, или су се тајали до садашњег времена пред људима, и кад су га истерали; је су ли онде у мјесту бали нашего закона људи; је су ли њуди от оних унијатских поповах на унију натеровани били, и како су от поповах, или от вармеђских, или хершофтских офицјера насиловани били, шчо су претерпјели. 2-ро. Јестли истина, како је варме^а. их цесаро краљев: величанству предложила, да су она села от куд су попови истерани унијатска, и људи унијати били. 3-тие. Шчо је прави узрок био, те су попове унијатске истерали. 4 то. Јестли им чрез вармеђу царска заповјед оглашена, да попове унијатске истеране пак у село пусте; и како су им публицирали и шчо су им говорили, или им да нису говорили, да от унијатских попова служе се и на их службе у цркву да идут, а им православнии свјашченици неће се дати. 5-то. Јестли истина, да су људи пред солгабирова с оружијем и прочими вредителними оружији около 500 главах изишли. И не само, да нису унијатске попове у своја села примити хотјели, но јешче некојего неистераног оставшег попа онога часа и на очи солгабирову са женом и дјецом на кола натоварили и протерали. И да скажут, како је томе попу име и прозивак, и јестли от прежде он унијат био; тко га је запопио и тко му је онде парохију дао, и како се зове село где је поповао или је без парохије стајао; и имали у оних сели унијата и колику, откуду ти унијатски попови истерани .