Српски сион

Б Р 18.

ОРПСКИ сион

С тр . 625.

З ће. Јесу ли они наши Христијани оне истеране попове унијатске, пак на ново из оних селах, гдје су се били утајали и сакрили, истерали, или нису, и гдје се сад они попови находе и тако 4-то. Всја сија пункти и что на их људи отговарали и изказивали будут, он Архимандрит в чиновниј протокол вјерно и обстојателно с основанијем да записујет, и тчо год људи тужили се будут за какову им твориму силу и на унију усилованије всја шпецифице, и кому что, когда, от кого и како учинено. Како по том во возврашчении својем нам в' томже протокоље их отвјети исказованија пока зати возмогл будет, занеже онаја их цесаро кралев: величеству послатисја имут; а да 5-то. Сије испитание легчаје и безопасно совергпити, и всјуду свободно проходити может, да јест јему здје под N0 3. препорука с обављенијем, да он на царскиј указ посилаетсја за сим дјелом. 6-то. Ашче ли же би от цјеле вармеђе или којего варме^скаго офицјера или хершофтскаго пеомтера или от римскаго свјашченства сему дјелу каково возбрањеније или препетствије положило се, и нехотјели би сего Архимандрита на нагау сију преиоруку, или пасош, припустити, тако да протестирујет и атестацију иш чет, како нису га припустили, и тако сјемо к нам, да повернет се, обаче 7-мо Во испитанији, да не пријемлет ни от варме^и, ни от хершофта, ни от римскаго клера кого в сосједаније, но ашче би зактевали, да јавит, како тоје развидјеније их цесаро кралев: величество нам, а ми јему само повјерили јесми. А 8-мо. В прочаја каковаја либо дјела и наредбе, или разговоре и поученија или ино что кромје здје шпецифицираних в пустити се власти не имат, ни да дерзнет. Но все тихо и мирно, и кромје всјакаго првстрастија да совершујет. И 9-то. Народ нашего благочестија да увјешчајет, да у унијате ни свјашчеее ни мирске не мјешајут се, но в својем закоње благочестивом со своими једино вјерними свјашченици да пребивајут и живут, а унијате у миру да оставет

пребивати, гдје се кои находјат. Зашчо ашче паки таковоје дрзнут, то от их цесаро кралев: величества великују немилост и кашчигу на себе навести будут. 10 то. При сицевом изсљедованију горје речених пунктов и тужб, да испитует ондје, ашче гдје римскиј клер, или унијати, или варме^еки, или хершофтски офицјери којего нашего свјашченика от парохије двигли,' или из села истерали јесу; и ашче обрјашчетсја, то испитует како имја селу оному, под коим хершофтом јест, и како имја и прозивак оному свјашченику нашему парохије лишеному, или под силу истераному, и кто јего запопил, и колико љет при парохији стајал, и когда су га у кои дан, месјаца и љета с парохије двигли, кто јего двигал. и јестли на јего мјесто унијатски поп, и кои по имену и прозивку постављен, и јесу ли они људи у селу сви нашего закона, или сви унијати, или.наши и унијати помјешани. Дано в- Митрополији Нашеј в Карловцје 31 о Маја 1754-0 года. М. П. Павел Ненадович. (Ориг. — М. П. А. К.Ј. (Свршиће се.) Уредник: Димитрцје Руварац, протојереј.

Јавна благодарноет. Пресветла госпођа генералица Јермила Ни■ колиЛ по роду ОбрвновиЛ из Новог Сада изволела ј« поклонити Манастиру Ковиљу Морослављево Еванђеље У дивот издању блажене успомене Краља Александра I. Потписани узима себи слободу, да племенитој дароватељци и овим нутем изрече на. том лепом дару своју најтоплију благодарност. Манастир Ковиљ, 24. септ. (7. октЛ 1906. Георгије Видицки архимандрит с б атетвом. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. А(Ј бр. К. 1713 317 ех 1906. 2-3, 77 С Т Е Ч А Ј на унражњено место протопрезвитератског капелана у Ст. Бвчеју. Компетенти имају своје ваљано инструјисане молбенице потписаној конзисторији поднети до 1. (14) новембра 1906. год. укључно. Из седнице епарх. конзисторије бачке, држане у Новом Саду 5. (18.) септембра 1906. године. МитроФан с. р. Епискоц.