Српски сион

Вг. 18

СРПСКИ сион

Стр. 511.

упокоиосе о Господје (Генадије Димовић | 20. Дец 1796.), и оста ЈЕика удова ; недвоим да се неће скоро за другога удавати, и већ има просилаца, као што чуем. Инди и ти не д].емај, јављај се где треба, небил твоја билн. Кукурек с брда виче оженитеме, љубичица руку дае отведитеме, гледај нато делом да отгоненеш. Ја то желим дочекати". У то доба није ни Рајић на сам Максим могао помислити, каква га јадна „митра" очекује и како ће скончати. Из иисма Рајићевог од 80. Нов. 1794, у ком одговара Максиму на његово писмо, види се, да је Максим као управитељ заменик владичин — епархије, морао имати тешких часова и да је био незадовољан, те пошто га је Рајић соколио да не клоне духом, рече му: „Осем свега ево теби леп и добар рецепт: Буди црво исправан пред твоеју совјестију чинећи дужкост, пак узми једну центу терпјенија, а другу молчанија, и све то скувај у котлу добросердечија, и привијај свако јутро на ране. а особито кад осетиш да заболи. Вјеруј ми хоћеш се излечити. Јер лепшег и спасителниег лека на ту рану нејма Ргоћа1ит евк". Овде ћемо навести поменута три иисма Максимова, писана митрополиту Стратимировићу. I. Високопреосвјашчењејши и Високодостојњејши Г. Архи-Еиископ и Митрополит, Мње Госнодине и Архинастирју Милостивјејши ! Неизостављају Всеаокорњејше извјестие ноднести В. В. јако мој Принципал Г. Еиискои Петрович, сего текутчаго мца 10. числа посље пол два о втором часу, от здје одјелилсја в Виену: Коториј мене благоизволил здје в Темишварје с честњејшим Консисториумом на команди во Еиархии своеј оставити. Сего ради предањејше Себе Архипастирској Молитви усмјеливајусја препоручити, во ежеби В В. взором своего челокјекиљубиа па мене благоизволили призрјети, и ашче когда требовал би в какових либо случајах, и в дјељах Консисториалних Рјешениа, да би тогда Милостиво

и благонаклоно моему недоумјенију таковое не отрекли. Јестли В. В. в чем мене, и к службам каковим способна обрјашчете, и милостиво благоизволите ми наложити тују исполњати; Предањејше увјерају В. В. јако с тисјашчу радостеј готов к таковом исполненију обрјашчусја. На конец мене Архипастирској милости и благонаклонству с совершењејших Страхопочитанием приручају изумирају В. В. Предањејши слуга Максим Секулич с. р. Архимандрит Бездинскиј. В Темишварје 12. Јулиа 1791. II. Високонреосвјашчењејши — Ја ових дана могаосам разумјетв, да хоће се изаслати из Двора њека Комисиа по монастири, но совершено незнам будетли во всјех Епархиах та Комисиа проходила, или точију ио Фрушкогорских монастиреј : зато усућуем се покорњејше просити В. В, естли то истина, и шта ће изтраживати от монастира, да ако би и к нам дошла, да се знамо к вопросам тоја приуготовити. Како разумјех от брата Архимандрита Месићскаго Василиевича, да су непостојани Фрушкогорски калугери 50 пунктова предложили високосланш ј Илирическој Дворној Канцеларии, между коими, да су представили да се може на жертву Народњега Семинариума давати она сума новац<, шчое от собора прописана*; Нишга мање. непостојанства ради бездјелников фрушкогирских калугеров, ако би ова Комисиа започела и до нас овамо би дошла; исповједам В. В. јако моемо верховному повелитељу и отцу, хоћу их онако живо представити и с пробама јасно доказати нихова неваљалства, да се сами не би боље на огледало могли видити, зашчое веће њеких конФуаиашев Фрушкогорских доволно * Вредно бн било, било у Нешти било у Бечу ивнаћи овај предлог Фрушкогорских калуђера, пошто је повнато, да је Стратимировић 1791. саровео молбу фрушкогорских и банатских манастира, да се ослободе од наметнутог ии прилагања за иадржавање Семинарије, или да им се бар однусти што од одређеног износа, што је пак илирска дворска канцелирија одбила с негодовањем, напомвњујуКи им, да су се они доброволно обвевали на то прилагање. (Види Иларијоново о „Семинарији' на стр. 17.)