Српски сион

Бр. 19.

(ШШ Оиоп

0«Р. 531.

1.) на место духовнога проФесора II. разреда у нешадијској кадетск>ј школи у Камепици јеромонах Гедеон Критовац; 2.) на место војеног душе мпечитеља II. разреда у Бечу Димитрије Јанковић, сист. парохијски помоћник осечки и 3.) на место исто таквог душепопечитеља у Грацу СтеФан Обрадовић, парох из Вере. Саопћено је впреосв. г. митрополиту буковинском, да је наш св. архијерејски Синод већ учанио кораке код угарскога зем. сабора, да се уз стављање ван крепости назива „грчко-источни", узакони назив наше Бере но догматичком учењу нашем, наиме са речи: „ иравославна и а црква наша: „ православна сриска". На два дописа прав. румунске митрополије, да се ступи у нреговоре за мирно решење питања о „деоби" сртских православних манасшира ове митрополије, одлучено је исте донисе као беспредметне у писмохрану ставити, ношто је иста рум. митрополија међутим у 1905 ој години подигла редовиу тужбу против наше митронолије ради деобе манастира односно ради уступања некојих српских манастира Румунима и са својом тужбом (чбог ненадлежности дотичнога суда) и одбијена. Одређена су три члана архијерејскога Синода да на темељу списа проуче питање о конституисању тзв. оиЛег архијерејскога Синода трију православних митрополијл у Австро-Угарској у смислу превишње одлуке Његова Величанства од 16. септембра 1864. године — и дн по проучењу поднесу своје извешће и предлог у истом питању. За ректора прав. српске богословије у Карловцима постављен је и на даље три школ ке године (1906/7—1908/9.) досадањи ректор протопрезвитер Јован Вучковић, редовни проФесор богословије. Изречено је коначно умирозљење проФесора богословије Милутина Јакшића због болес-ти. Узети су на знање разни извешгаји управе богословског учи шшта о истом наставном заводу. МодиФикован је штатут о устројству прав. срп. богословског училишта у Карловцима од 1897. Нови штатут стунио је

на снагу почетком шк. године 1906|7. Савезно са новим штатутом установљен је, по новој подели наст. предмета, број кате■ дара у богословији, којих сада осим помоћничких предмета има девет, на које се постављају нет редовних и три ванредна проФесора и један доценат са платама од год 3600 К, 3000 К и 2400 К уз станарину од год. 600 К за прве и друге (ректор 800 К), и пегогодишње доплатке од год. 300 К за редовае проФесоре. На потакнуго питање о претварању прав. срн. богословског училишга нашега у духовну академију или у самосшалан богословски факултеш , одлучено је да се засада остаии стање, какво јесте. На замолбу срн. н. ц. саборског одбора, да се у овом наставном заводу сисгемизује засебна катедра за иародноцрквено авшономно ираво наше митронолије са засебним наставником, одговорено је, да је у богословијском штатуту у довољној мери састарано о предавању нц. авт. права и то у вези са прав. црквеним нравом. Поводом конкретне молбе изрекао је св. архијерејски Синод, да се рекшорски доилатак не може урачунати у мировину, ношто се ректор по одредби богословијскога штатута ноставља привремено на три године. Најиссле је савезно са овим наставним заводом расписан поново стечај на стипендијско место са год. 1200 К за изо■ бражавање иросресора богословије на терет срп. нар. цркв. клирикално-школскога Фонда. Узета су на знање извешћа о отварању богословскога семинара у Карловцима, почетком шк. год. 1904 15а нарочито ра« иоложења Њ. Светоста г. патријарха у ногледу на нропис 1.) правилника за службено особље, даље 2) за кућни и дисцинлинарни ред за иитомце богословског семинара, 3) правилнике за нослужитељско особље и 4) нроиисника за храну; даље извешћа о посгављању привре&ених управитеља истом заводу; о приходима, из којих се издржава овај завод; Финалисани су рачуни за годину 1904[5., утврђен је нредрачун за шк. годину 1906[7. У свези са питањем о издржавању богословског семи-