Српски сион

С тр . 532.

СРПСКИ

сион

Вр. 19.

иара, учинио је споразумно са Њ. Светости и св. архијерејски Синод потребне кораке, да се безусловно угготребе на издржавање богословског семинара приходи свих оних извора, који су одређени на изображавање свештеничких кандидата Узета су на знање сва расположења Н>егове Свегости г. патријарха, која се односе на окончање дисциплинарне ствари семинарских питомада, поникле услед не мира у семинару око среде месеца марта 1906. год. Најпосле се има споменути код овога завода, да је св. архијерејски Синод, увиђајући потребу, да питомци богословског семинара, као будући свештеници, ваља да знају службвни државпи језик, одредио, да у оквиру семинарскога живота имају сви питомци учити мађарски језик односно у истом се усавршавати, на су према том учињена и сходна расположења, да се тај циљ постигне. Пошто је преосв. г. епископ бачки захвалио на председништву анкетнога по веренсшва за израду вероучевних шк. књига, то је ово иредседништво поверено преосв. г. епископу темишварском и издани су му сви овопредметни списи. Издани су на проучење и предлог горњем поверенству за израду вероучевних уџбеника списи, који се односе на молбу кр. уг. министарства б. и ј. н. да се за једнога нрав, гимназисту, који не зна срнски, напише уџбен^к за веронауку на мађарском језику и на представке панчевачких срп. свештеаика као вероучитеља у там. државним школама у предмету измене садање наставне оовове за прав. ученике Србе у државним школала. Умољено је в. ц. и кр. заједничко во јено министарство, да се пишомцима војених насшавних завода веронаука иредаје на матерњем језику питомаца; а у исти мах учини и такво расположење, да Срби ученици кадетских школа буду смештени у ону војену школу, где је Србин вероучитељ (тако звани Сте1зШсћег РгоЈеззог). Поднесена је иредставка в. кр. уг. министарству б. и ј. н., да уваживши овд. представку од 1903. године, те ставивши ван крепости своје овопредметне наредбе,

да се хонорари за предавапе веронауке исплаћују вероучитељима у државним средњим школама у Бело.ј Цркви, Бршцу и Панчеву, ако вероучитељи иредају веронауку на мађарском језику, учини расиоложење, да се прав. ерпским вероучитељима у горњим наставним заводима, који веронауку иредају српским језиком, законито одређени им и заслужеаи ну задржани хонорари без запреке иоплате и у будуће исплаћују. Ноднесена је истом министарству иредставка, да се сриској ирав. деци у државним основним школама за свешковање одреде ови иразнични д&ни: Нова годинн, Богојављење са Крсговим даном и св. Јованом, Св. Сава, Три Јерарха, Сретенаје, Благовести, Ђурђендан, Мвањдан, Петров дан, Мала Госпојина, Св. ДимитриЈе, Архангел Михаило, Баведеније, Св. Никола, Први и други дан Божаћа, Велики Петак, други дан Ускрса, Снасовдан и други дан Духова. „Научна основа за средње школе", коју је проиисала в. кр. хрв. слав. далм. зем. влада, одео за б. и н., колико се тиче веронаучне наставе, усгунљена је гореспоменутом анкетном поверенству нашем на проучење и предлог, а уједно је затражено од срн. народног школјког савета, да прикаже св. архијерејском Синоду наставну основу за веронауку у срп. народним оснјвним школама. На идуће три школ. године (1906|7 1908(9.) постављено је исиишно иоверенсшво за осиособљење ирав. сри. вероучитеља за средње школе у митроиолији карловачкој и то у особама: Јована Вучковића богословијског рекгора као иредседника, Милана Ћирића, окр. протоирезвитера новосадског, као потпредсегника и Саве Теодоровића веро^ читеља у кр. вел. реалној гнмназији земунској, Ивана Маширевића вероучитеља у срн. вел. гимназији карловачкој и Александра Живановића вероучитеља у средњим школама осечким као чланова. Поводом напомене и управо жеље в. ц. и кр. заједничког војенога министарсгва, да се стари календар изједначи са новим за иравославне војнике (који су у активној