Српски сион

В р . 20.

СРПСКИ сион

С тр . 571.

0 дркви модошкој и сликарима њеним од 1746.-1906. год.* Ова је црква В. (21.) августа 1905. г. иорушена од женске цркве до олтара и у том делу са 3 ! 2 метера нодужена и изнова зидана. У старој цркви вад улазом из средњег дела храма у женску цркву стајао је заиис, у којем је између осталих забележено: „саздаике сек их ко и / иа стаги) ица Ш колла ДФ/ИЗ-гц) ното/иа потпигаасе Мца 18л1а 1Г: дбнк ЗВграфи: Н ј дмко Шерванг. Попокнчк; Касили Д'мкону, Гш>()Г1Ј снх еги> 0(одиЈрх 1755." У олтару с леве стране жртвеника било је заииеано : „Ож одтлра п<1атио Отанко .... Полини Гди з8грлфи: Нед|<1ко Ш^кана; ?(родмконх КасилЏ: 1\и)рг'и : 0Ји>дорг : 1752/' Из ових заниса дознаје се, да је та црква 1746. год. зидана, за тим сликана и 1755. год. свршена. Сликарски се рад тај састојао из икона но свима зидовима, своду и иконостасу, који је сазидан био. На иконостасу је осим тога стајао и крст за занисом : „0«и кр(стх, и Двери, и нконе вмик« пиати Г(и>рги ГађанскГи к& лјодошкои церкки 1752. л'кта." На н?ртвенику су била двокрилна врата, на којима је насликано Благовести, Давид и Ооломон и 4 евангелисга, а на Благовестима стајало је занисано: „Ииса Ш«р= кана". У женској цркви су смештене биле две иконе, Снаситељ и Мајка Божја, на којима је занисана 1752. год. Из ових се нак заниса види, да су на иконостасу осим крста намештене биле и царске двери, које су касније нремештене у олтар, где су као врата на жртвенику слуагиле и две нрестолне иконе, које су после и то но свој ирилици 1838 — 41. год. у женску цркву пренете. Ове, и иконе на дверима рађене су по старом византијском стилу, на нозлаћеној основи и прве представљају Спаситеља и Мајку Божју, где у богато ишараном и нозлаћеном оделу, на престолу седе и * И опет умољавамо како браћу свештенике, тако и остале љубитеље старина, да нам доставе, ко је сликао иконе у појединим црквама и код иојединаца — по ку ћама — знатније иконе, и шта знају о иојединим сликарима. Уред.

истоветне су са целиваћим иконама у цркви чаковачкој, где је исти сликар до 30 комада израдио. Иконе по своду и зидовима рађене су лошије и са мање труда и исте су као у манастиру Бездину, где је свод и зидове зацело тај исти сликар радио, која је тамо у књизи приложника манастирских, на једном листу и икону Ваведења насликао и своје име на њој занисао. Сви ови радови уметничке вредности немају, али као старине и сада већ ређи споменици црквеног сликарства нашег из нрве ноловине XVIII. века заелужују, да се спомињу. Сликари су тих радова, као што се види из загшса над улазом у жееску цркву, Недељко Поновић Шербан, јерођакон Басилије, Георгије н Теодор. Глава пак тог сликарског друштва био је Недељко Поповић Шербан, уз кога се она тројица зацело само техничком сграном радова занимали. што доказује истоветност начина код свију тих радова, од којих се лепотом и већом савесношћу у изради разликују само они, на којима се Недељко Поповић Шербан сам потписује. Вредно је споменути, да се у занисима цркве модошке исти сликар већином Недељко Шербан потписивао, а на ико ницама се цркве у Чакову свугде Недељко Поповић потпасује. Према томе могло би се држати, да су Недељхо Шерблн и Недељко Поповић два сликара. У цркви модошкој, над улазом у женеку цркку нађени запис. где је Недељко Поповић Шербап потписан, доказује, да је Недељко Поновић и Недељко Шербан једчн исти сшкар. Од његових радова еачуване су две престолне иконе, старе двери са својим иконама и још две иконе, које су са зида старе цркве скинуте и узидане у олтару, где се за успомену чувају. Онако, као што је 1755. год. иконостас и црква изнутра намештена била, стајала је све до 1812. год. Тада 1е прављен трон богородичин, на којем је стајало записано : трон8 киста ктиторх Г: Оаккл ћакокачкУи. л. и> р. )(. 1812." Овај је трон ремек-дело иконорезарства, а са таком вештином и у истом отилу рађене су