Српски сион

С*Р. 572.

СРПСКв СИОВ

Бр. 20.

и царске двери, владичин трон, иевницч и столови, које је зацело један исти вешгак радио, па се из тога закључује, да је све то заједно са богородичипим троном 1812. год. риђено и да су те године и старе царске двери пренете у олтар, где се и сада као врата на жргвеникз' налазе. Иконе, које су уз овај рад сликане, биле су Благовести на царским дверима, Мајка Божја и Поздрав Маријин на богородвчином троиу, св. Јован Златоусти на владичином трону, и Снаситељ на горњем месту. Ко је ове иконе сликао, нигде пије забележено, али исп »ређујући рад сликара из онога доба, може се за најверојетније држати, да их је Жива Чолаковић радио. Он је живео у Срн ^Сг .-Мартону, где је 1846 год. у 60. години живота умро. Између осталих сликао је и цркву у Делиблату. Радио је по обрасцима, по којима су Михпило Бокорић, Дчмитрије Поповаћ и многи сликари из онога доба радвли. Због тога је тешко рад његов од ових распознати. Био је бол.и сликар, него Недељко Поповић, мање више раван Бокорићу, а слабији од Димигрија Поповића. Од његових икона у новој цркви нема више пи једне; неке су уништене, а неке прерађене тако, да се оригинал не може иознати. На једној нрестолној икони било је заиисано: „/Исмекдо Штровичх 1839. ј ,јлн чккш жико жсацх," а иа Тајној Вечери: иконк! ктито,)и смша Ем-чко ПЈТроВХ и 04ДЖ Гигичћ житјли МоДОШКИ 1841." И ова је икона рад Павла Петро вића са још 5 преетолних икона и иконом св. Саве и Сииеона Мироточца на северним и јужпим дверима. Из ових заниса закључује се, да је тим иконама изнова украшен иконостас од 1839 — 1841. год., када су и северне и јужне двери прављене, којих ире тога није било. Престолне су иконе рађене у богато изрезаним и иозлаћеним оквирима и памешт( не су биле по две с десне и леве стране царских двери а ио једна с десне стране јужних и с леве стране северних двери, а старе су нрестолне иконе зацело онда у женску цркву иренете. Икогорезачки посао из тога доба ра-

ђен је богато, али у по1леду вештине не може се ни исноредити са тим иослом из 1812. год. Иконе, које су тада сликане, као шго је сиоменуто, радио је Павле Петровић Оа је би > Дапијелов ученик. 0 њему говоре, да је био из Темишвара и да је у свет отишао, од куда се о њему ништа више није дознало. Престолне је иконе сликао но обрасцима Данијеловим и ове су му ленше, него остале, које је по свој ирилици самосгално радио. Судећи по овима, он је међу Данијеловим ученицима један од слабијих био. Од његових. икона задржана је за успомену Тајна вечера. Докле је црквена опћина модошка своју цркву изнутра сноменутим радом намештала и улепшавала, дотде је с њоме споља, због рђаво сазидане основе увек бриге и неприлике имала, тражећи непрестано начина, да грдне пукотине на своду и зидовима, особито у олтару, у даљем разваљивању заустави, на шго је силан новац трошила, на је већ 1852. год материјал и све иотребпо спремила, да нову цркву сазида. Што је онда нронуштено, учињено је нре годину дана, када је црква у оном делу, где је на нездравом зекљишту зидана, норушена и од женске цркве до олгара изпова зидана и прилозима верних изнутра тако украшепа, да јој у околини равне нема. При томе задржани су из сгаре цркве н.;ки иконорезачки послови, који су, као што је напред споменуто, од праве вешгачке вредности и 4 оквира са старог иконостаса, а осгало је све изнова рађено. Свод и иконостас сликао је Стеван А-\ лексић, академски сликар. У раду своме на своду сликао је он у мањем исто, шго и у еаборној цркви у Нов. Саду, и штета је, што у овом послу није могао због краткоће рока — свега од 14 дана — нову комаозицају пружити. На иконостасу на сликао је 4 пресголне иконе : Спаситеља, Мајку Божју, св. Јована Крститеља и св. Николу; на царскзм дверима Благовести, на севернгш и јужним дверима св. Аранђела Михаила и св. великомученика Георгија; пад царским дверима Тајну вечеру, над северним и јуашим дверима Рођење и Баскрсење Христово, на средини иконо-