Српски сион

С~ 586.

стискж смон

' V 1к- 21

н>ују и разјашњују одредбу служебпика; тракса у другим црквама православним и сами склоп молитве, све то налаже свештенику, да благослови онда, кад говори: с<ше киагогиоки ^л'квк1 с!а, пшениц8, к!но и елж. Благослов у другом ком моменту, није ничим оправдан, нити му има места, (Истана 1885. бр. 6. стр. 91 ) У свези са овим при речма: и у<иножи с?/А ко . , . доноси „ Руководсшво длл селских иастиреп и „Сводг" стр. 16. ово: треба у манастиру: „и 8<иножи сУа ко с8АТ "ки Лвитми сји "; у граду: „ко град'к сјл^х "; у селу: „ко кки сг< а , а у архијерејском двору: „КО КС(ЧКТН 'кл «Х дол^ см«а", говорити. (Мој велики Типик стр. 32 ) 2. Може ли се на литургији „преждешскАфеннћ1)(х" чинити спомен за упокојене чланове цркве? „Истина" у свом 7. (13.) броју од г. 1886. доноси на горње питање овај одговор. Једино онај напутак у архијерејском чиновнику, да после појања „а,л испрдкитса (Иолитва (Иоа ": долази јектенија : Рц «/И& кси ... и остало, као на литургији св, Јована Златоустог све до „по<и®литесА шглдиннТи господјки ", — може изазвати стављено питање. Кад се прочита овај напутак, те се затим погледа, шта имају наши службеници у литургији св Златоустог између „ Рцјжж кси . . . и пол*о= иитка . . ., тад лако можемо пасти на мисао, да се на пре^еосвећеној литургији може чинити спомен за мртве, јер се у литургији св. Златоустог између споменутих јектенија, налазе и јектенија за мртве. Да лако можемо пасти на такву мисао, али лако се можемо уверити о нетемељитости њеној. У самој литургији св. Златоустог јектенија за мртве нису безусловни саставни део- Пре њих има оваква примедба: Лцје /.и в*д(т& 8сопши)(* приношжТ«, што значи, да су та јектенија уметнута ту само за извесне случајеве, да су дакле могла бити и нештампана на том месту, исто као што нису ни у великим и сугубим јектенијама штампана она, која се по потреби у њих умећу. Према томе споме-

нути напутак архијерејског чиновника не мора се протезати и на јектенија за мртве. Кад наша св. црква учи, да ради опроштења греха упокојенах чланова цркве треба приносити безкрвну жртву, тад она под том жртвом разумева иотиуну литургију; литургија пак са пређеосвећеним дарима није потпуна литургија На њој не бива ириноса (Лаодик . сабора правило 24.), већ само се пређеосвећени дари иредлажу вернама за причест (види у литургији п(Ј(ждси)ск/ЛЦЈЈННК1)(« другу иажњу после приноса). Зато црква није одредила ни опћи спомен з\ мртве никада на дан, кад се не би могла обављати потпуна литургија. Она је у време св. четрдесетнице наредила, да се опћи спомен мртвима држи три пута (види Типик код друге суботе вел> поста), па од та три пута ни један не пада на дан, кад би се по правилу морала служити литургија са пређеосвећеним дарима, већ сви падају на дан, кад се мора служити потпуна литургија. Да црква неће да се спомен мртвих чини у дане, кад се служи литургија са пређеосвећеним дарима, сведочи нам и Валсамон у тумачењу своме на 51. правило лаодикијског сабора. На дотичном месту вели се, да се по смислу тог правила не спомињу мртви кроз целу четрдесетнацу, осим V. уботе. ( Синтагна књ. III. стр. 219.). Услед тога има и наш Типик ову одредбу: Мкад лцј« б8д8 Т х кратВ нлшшб ижти ко ГосподВ во сватмхх сих * дн«х х ( т * ј. у време св. четрдесетнице), посред^к С (длшци нс вншанзта третини вг\», даж« до Паткд ВЕчера, тогда во сок *риштсА паннух'А а еги? подовн-к и ка 08кви)т8 лп^ргТа еги>. Ео грАд8ф8к> (г!Јввот8 кувамта дјкатинк! еги>. ( Тииик код сиропусне Недеље). Из свега што смо навели сљеди, да се споменути напутак архијерејског чиновника никако не може односити на јектенија за мртве, и да се на литургији са пређеосвећеним дарима не може чинити спомен за упокојене чланове цркве. (Продужиће се).