Српски сион

Бг. 21.

СРПСКН СИОН

С тр. 585

Одговори на питања из паетиреке пракее Прикупио: Ваеа Николајевић* I. Односно богоелужења. 1. Како се обавља благоолов хљебова на бденлју? На бденију благосиљају неки свешшеници хлебове,ишениг$у,вино и уље опда, кад изгова рају речг*: кмгогиоки \*л 'ккн1 па, пшениц8—, а неки оиеш тада, кад изговарају: гаки> ткј еси клагогиоклали .... дочим при ироизношењу горњих речи само иоказују руком на хљеб и осшало. Како мора биши ? Служебник наш сходно тапику наређује поводом молитве над хљебовима, пшеницом, вином и уљем сљедеће; . . . . взелж единх ^л-ккг знл<иж8ег» ил«х прочнЈА ^■кккк .. ©гда Ж8 глаголетх : са,«« клагоглови, тогдл де;ницјн> указВет* на подиожјннма \л*кеК1, пшжицВ, кшо и елш. Као што видимо, о благослову нема овде ни спомена, а ни касније код речи: 1лки> тм еси:.... Но и ако служебник ради краткоће своје, и нема никаквог прописа о томе благослову, ипак има о њему спомена на другим местима. Тако н. пр. св. Симеон солунски спомиње о њему и казује, у ком се моменту треба обавити. Он вели: „Говорећи речи: Господи 1иг8с( ХрТсте Бож« нашх, кллгословивуи патк ^■ккижа .... чини свештеник једним хљебом знак крста над остала четири, чиме показује, да је то исто свргпио и Христос узевши у своје руке пет хљебова. По шом иоломивши хљеб благосиља их крстовидно руком , и сведочи тим, да их Христос благосиља исто, као и пшеницу, вино и уље и запечаћује то говорећи: у.иножи па ко . . .. јер као што је написано, Он сам отва* У иввештају о седницама св. Архијерејског Санода од Маја о. г. штампаног у 19. бр. о. л. рекло се : ,,Није одобрена вбирка протојереја в. Николајевића под именом„Практични свештенвк или питање и одговори из пастирске праксе"; ну писац може свој састав иадати мимо архијерејског Сичода, јер би тим допринео нашој оскудној богословској књижевности". На жељ} г. Николајевића, ми ћемо у овом листу штампати његовог практичног свештеника, и ив њега отштампати у ваеебну књигу, с тога позивамо сву браћу свештенике да учине своје евентуалне примедбе, које ако уевојимо штампаћемо и њих на своме месту. Уред.

рајући руку испуњује благоволењем све што је живо, и ову молитву завршује приличећим славословљем: тм еси клагослоклААИ : . . . . (Симеон солунски: Раз говор о свештенодјејствима и тајнама црквеним. Одговор 306.) Упоредимо ове речи са наредбом у служебаику: указ^та десниц«к\ а Симеон: иоложивши хљеб благосиља. Шта значи ово ? Не може друго заачити већ једино то да је показиване десницпм на хљеб, пшеницу, вино и уље уједао и благосиљање. Према томе, кад се у том моменту врши благосиљање, треба на предложене ствари показивати не пруженим прстима, већ сложеним „имлнословно", т. ј. онако, као што се увек слажу, кад се благосиља. Сетити се треба, како су предложени предмети на петохљебници поређани, и тад знадемо, да ће се, показујући на њих редом руком на којој су прсти ил^нословно сложени, учинити знак крста, а све се то, уз призивање имена Христова и захтева за благослов. Благосиљање на овај начин, и у моменту кад се изговарају речи: сд/И& клдгослози х л ^ БК| С,А ' ПШ,НИ Ц 8 ) вшо и елж, обавља грчка црква, као што сведоче и речи св. Симеона а и руска , као што нас уверавају „ Пензенске еаархијалне вједомост.и ".' (С водђ 15.) Па тако се и треба и мора да свршује и у сриској цркви. Друкчије и не може бити. У целој молитви, која се том приликом чита, једино је у наведеним речма потпуна фор* мула за благослов исто као што је и код водоосвећења великог: са/их .... Ф скати еод 8 с' Т к >. Оно касније гаки> тм еси клагослоклааи .... није формула за благослов, већ славословље. Да те речи нису формула за благослов, најбоље доказује то, што се у тој реченици не спомиње изречно ништа што би се имало благословити. Реч кгач«ск<1а доказује нам, да се у овом моменту ништа не благосиља, и да не треба руком благосиљати уз ове речи, пошто у овој прилици свештеник не благосиља све на свету, већ само хљеб, пшеницу, вино и уље. (Све ово вреди и за благослов над кољивом ). Речи св. Симеона солунског, које допу-