Српски сион

ОРПСКИ сион

Бр. 21.

ралној, Катвхетицје Богословии Пастирској, Истории церковаој, Хронологии, нарочноже изобрјетенију св. Иасхи, Толкованију св. Евангелии, и нрактическому в славенском стиље Проиовједеј и Омилиј сочиненију, јаже им ненрестано исправљаше. От 12, Ноем. 1812. до 1821. присјагоју обложен, не токмо Арх. Консисториума Карловачкаго. но и Пречестњејшаго АЕМ. Анелаториума Нотириј бје, таже звание Ч. Консисториума Сосједатеља с присјагоју нолучив разнија Консиеторијалнија Кемисии соЈ !ершаше, не менше и прз Пречестњејшем Апелаториумје унраздненое мјесто Аиелаториалнаго сосједатеља Архимандрита јешче во Протосинкелстве донолњаше. От 28. Авг. 1826. Јего Висок., милостивјејшим Г. Арх. и Митр. СтеФаном Стратимировичем от Кулпин, поставлен бист Репрезентантом Ч. АЕМ. Епархиалнаго Консисториу&а Карловачкаго и Ч. Ч. монастиреј Фрушкогорских на Конгрегациах сл. Комитата Сремскаго, јегоже и Асесором 1828. от Јего Ексц. Г. гроФа Елца, обергешиана тогоже Сл. Комитата Сремскаго, наименован бје, во коем Качествје и кљатву тогда ноложив, колико и кољ усердно и способно в сем разсуждении св. обителем послужи, Протоколи тјехже показујут. Трајушчу времени Архимандритства и Настојателства своего в. Ч. мон. Раковцје колико и како трудилсја да би св. обитељ Раковачкују в цвјетушчее состојание привел, и Братство всегда в добром порјадцје содержал, колико и како дјејствовал в смотрении ренарации св. обители Раковачкија, покр >ва от мједи на церков, насажденија винограда и шливиков, снабдјенија нодрума с вјашчшим числом буради, даже и окованими, обновленија и возвишенија корчми при дромје твердим материјалсм, РектиФикации Ант Ч. Мон. Раковца Регулации Пагении и љеса Монастирскиго на порјадочнаја сјеченија, зашчишченија прав монастирја сего противу неправедних нападателеј и во безопасие поставление, снабдјенија дому с разними потребними вешчми. акта тогоже Ч. монастирја, Протоколи, Счети годишчни и Инвентариум освидјетелствовати могут.

На конец Јего Висок. Г. Еп. Пакрачкому ЈосиФу от Путник, в Богоспасаему Епархију Темишварскују всевисочајше премјешчену, високонречестњејши Г. Георгиј Хранислав, Архимандрит Раковачки, дне 7 |19. Декемвриа 1828. љета во Епископа Пакрачкаго от всепресвјетљејшаго и Державнаго Императора и Краља Нашего Франца I. в ;емилостивјејше наименован и 24. Јануариа 1829. в Катедралној Церкви Карловачкој во Архијереа Богоснасаемија Епархии Пакрачкија от Јего Висок., мило стивјејшаго Г. Арх и Митр. СтеФана Стратимировича от Кулпин прописавим образом рукоположен јест. В М. Раковпје 15. Јунија 1829 Георгвј Хранислав с. р. Никодим Димович с. р. заклети старец. Теофил Ковачевич с. р закљати старец. Антониј СтеФанович с. р. Намјестник. * * * Георгије Хранислав буде 26. Маја 1839. премештен у Бачку енархију, где је и умро 22. Јунија 1844. По смрти СтеФана Станковгћа митрополита (| 31 Јулија 1841.) управљао је Хранислав карловачком митрополијом. 0 Храниславу има и данас доста анекдота и њега су држали многи за особењака, ну, пре ће бити, да је он био и сувише мудар, те се силом иравио смешним. Хранислав је био врло чуваран. Клирикални је фонд наследио из оставине Хранислављеве 31.374'26 кр., а толико је исто наследио и ненрикосновени фонд . Свега је дакле износила његова оставина народу 62.748'52 кр. А колико је остало иза патријарха ЈосиФа Рајачића, владик& народних Арсенија Стојковића, ТеоФана Живковића и Никанора Поповића?! На то нека одговоре меродавна госнода код народних Фондова. * * * По овој је АвтобиограФији у обширнијем изводу навео покојни Ђорђе Рајковић животопис Хранислављев у 10. и 12. бр. „Бршљања" за 1885. годину.