Српски сион

СРПСКИ СИОВ С*Р. 583.

Бр. 21.

цитатора, непропушчал обаче деноношчно благоображати себе разними вјежествами и благоиравием, учеиому человјеку нуждними, ухљебленију же и иолезному званију споспј< шествујушчими, приљежа иаки о мажарском и Фраацуском јазицје. Сице помошчију Божиеју руководим и ревностњејше ириуготовљаја себе, да би в извјестносги будушчаго своего оаредје ленија и состојанија сиј, отличнују способност ко коему нибуд званију себје ирисвоил, чесден и иолезен ближиим бити могл, в Карловачкују Гимназију на мјесто покојнаго Нитап10шт славнаго ПроФесора Јоапа Лазаревича, от Јего Високонревосходителства, Милостивјејшаго Г. Архиепи скопа и Митрополита СтеФана от Стратимировича от Кулпвн шчедрјејшаго отца, Влагодјејн високаго, мудрјејшаго Наставника и Мецената свое^о, нозван јест, и ту от 19. Јулиа 1804. до конца 1812 љета школскаго, осм убо љет и 40 днеј, с Директором Гимназии и ПроФесором школ Хумг нитатис Андреем Волни, во обје шко ље НшпапИаЉ премјеиително ходја, преиодаваше јуности в I. шкоље НитапЈ1а1;Ј8, Риторвку с практичсскими упражненијами в прозје Латинској, Њемецкој и Славено Сербској, јаже трудољубно исправљаше, класическија автори, Историју древнују универсалну и Древности Греческија и Римскија, а во II. шкоље НитапМаИз, По сзим, класическија Автори, с практическими прозаическими упражненијами јаже такожде исправљаше, Историју новују универсалну и Митологију. В проФесорствје типом издал 1808. рјечи падгробнија, кромје иних поетических сочинении своих прежде, а и посље с(то наченше от 1798. печатаних, јакоже на Јего Висок. Г. Епископа Карлштадскаго СтеФана Авчк]мовича, на смерт Пречесгњејшаго Г. Архимкндрита Ковилскаго Јоана Рајича, и високоблагородна! о Г. Јосифи от Стратимирович, рожденија Текели. По неизсљедимому Вожију Промислу, из милости Јего Високопревосход. часто поминаемаго и јему незабиваемаго милостивјејшаго Ј. Архиепискона и Митрополита, стуиив в духовни чин, дне 6, Окт. 1812. на дењ сз. Апостола Томи, в Ка-

тедралној церкви Карловачкој от Јего Висок. во АЕМ. Диакона 31. Јану, риа 1813. во АЕМ. Протодиакона, 21. Ноемвриа 1814. во церкви Карловачкој св. Воведееској во АЕМ. Архидиакона произведен бист, дне 16. Јануариа 1816. в Ч. монастирје Крушедоље, идјеже кости Дједа јего Благодјеја иредпохвалнаго Преч. Г. Арх. Крушедолскаго Пантелеимона Хранислава, почивајут, в Монаха* Преч. Г. Арх. Крушедолским Димитрием Крестићем, па нредставление Надлежателсгву ог тогоже нисмено сотвореное. с именем Георгиа пострижеа. Дпе 5. Окт. 1817. шчастием обрадонасја вјерноподаническим на амвоње Катедралнија церкве Карловачкија решчи многољетствие лично присусгвовати всеми лостивјејше благоизволившему всепресвјетљејшему и Державпому Имератору и Краљу нашему Фраицу I. Дне 2. Јунија 1818. па сошествие св. Духа от Јего Висок. милостивјејптаго Г. Арх. и Митр. во Пресвитера рукоаоложен, 21.Ноем. 1818 в церкви Карловачкој св. воведенској во АЕМ. Протосинкела, 28. Ноем. 1821. во св. обители Раковачкој, в храмје св безсребреников и чудотворцев Косми и Дамиана, но високому налогу Јего Висок. чрез Јего Високопреосвјашчепство Г. Епископа Пакрачкаго и вдовствујушчија Еаархии АрадскиЈ^ Адмииисгратора Јосифа от Путник, во Ар- Ч химапдрита Раковачкаго и дјејс^вителнаго Настојатеља чино произведен бист. Во всјех сих степенех чина Духовнаго "* от љета школскаго 1813. даже до конца 1827. убо пјатнадесјат љет, обучаше Клирики, из разних Богоспасаемих Епархии нашего Благочестија приходјашчија в Карловачких Клирикалних школах Граматицје јазика Слав. нскаго по своему рукописному сочиненију, Риторицје и Омилитицје тазика Славенскаго, книжеству краснорјечија Славенскаго с практическими упражненијами, раз мјенију витиј церковних, Педагогицје, котори предмети прежде него преподавани не биша, такожде по своему собственому рукописному сочиненију, школској Методје, Догматицје, Богословии Мо-

* Ето, и Хранислав се одшах није вакалуђерио, и ако ; је био 8рео човек кад се обукао. Па зашто се не би и данас тако радило. Уред.