Српски сион

Б р . 22.

СРПСКК

сиок

609.

и да обећања та пред депутациом вармеђском потврди ?* А што говоре, да ће унијати пред судом пр< имушчество имати, и њеко особито иризрјепие, то такови апостоли, хулу на паше судове и на наше судие мећу, и слабо им чест чине. ГГравида се начертава и молуе са свезаним очима, и тако она пиког не види, нити на лице гледи. Сви су пред љом једнаки. Тако и зак>ни наши земаљски нису једни за Мађаре, а други за Словаке, трећи за Немце, четврти за Влахе, нити су други за унијате, а други за неунијате. За све су једни закони, сви смо пред њима једнаки. Свагде ће суд по закону прописаном судити, и тако с гвожђем, батином и арестом, разбојника и убицу с вешалама казнити, био он когаму драго закона. А што се тог тиче, да ће премилостиви цар оне, кои от закона свог отступе, већма миловати и љубиI и, то треба да знате, да он има више от 30 милиана поданики различни нација, а још различатии закона и вјероисповједанија; да су сви они поданици, коемудраго вјере, његова чада, и он је свију милостиви и благи отац, кои све једнако љуби, с том само разликом, што добре и покорне већма милуе, него оне, кои зло чине, и кои се власти от њега постављеној противе; да он представља лице Божје на земљи и међу своима народима; и да он по примјеру Вожјем као ираведни огац свима једнаку правду и милост дјели. Он као мудри владатељ све нацие свое и ниове законе почитуе, права и привилегие сваког брани; и ни једпу, макар она како мала и незаатна била, у ономе, што се вјере, закона и језика тиче, ни најмање не вређа, нити вређати донушча. Ои сваком народу свое дае, и драговолно допушча, да сваки творца небесног на онај начин слави и хвали, а и о Богу онако вјеруе, како су га његови отци и праотци славили и хвалили. Не верујте дакле благочесгиви христи* Како се данас вашем народу — наравно поверљиво — слади, да ако радикали вродру код ивбора, да ће они иврадити да се подели народу манаетирска вемља и Даљ; не би с горег било, да ко нри самом ивбору упита радикале: хоће ли то бити ? Уред. ОРПОКИ ОИОН 1806.

јани ако вам кто вели, да нас цар наш не љуби, или да би нас већма миловао, кад би вјеру нашу оставили; невјерујте иикаковим објешчанијам, која вам се јавно не чине; јербо да су та објешчанија истинита и цар би то не тајно и не испод руке, но јапно преко власти мирске и духовне на знање дао. Немојте се лаксмислено играти са законом, са совјеоти вашој и с драгоцјеаим праотаца ааши аманетом. II. Писмо Стеванл Стапкови&а, владике будимског и мандатара митроиолитског у Темишвару. В шдика будимски и администратор те мишварски Сгеван Станковић, писао је из Темишвара 12. Септембра 1833. Марку Лазаревићу, Стратимировићевом експедитору и доглавнику ово писмо. Љубезњејши Иријатељу! От Вас и о Вам, от како смо се рассгали, ни гласа, ни послушанија. Или код куће нисте, кад толике молчите. Ја сам овде сад у великом труду, бриги и подвигу. Проклсти унијати, и им ноборствујушчи, и поспјешествујушчи чине нам многе пакости, и с понуждением и иринуждением простоте на унију, посмјејателну врбовк/ проводе. И не зпам, како ћу се противу толике силе и наиаденија већ да браним. Пак ми опет мој во Христје брат вершачки (Максим Манујловаћ) и то аки завиди. Наваљује једнако и гледи само да што скорие овамо дође, и овде водвори се, непомишљајући, да ће се скоро наситити. За то, кад тако хоће и жели, то сам в ја рад, да му се скоро с пута, паче же отсјуду уклоним, тако негли с концем сего во своја си возвратити се мислим, и по тому више што ми је то ниње уже на моју вољу и нроизволение оставлено, а при том и надежди не имам, да би инсталација Манујловићева тако скоро сљедовати могла, будући да динломе от Хофкригсрата нема. Због унијатски историја нуждно ће бити да когод от нас устмено са самим царем гонори, иначе за нашу церков може бити велико зло, и штета презјелна.