Српски сион

О р . 610.

Ово се већ даље овако подносити неможе. Бесни спахиа Иодбански хотео ономад иуцати на нагаег свјашченика. и ирети, да ће га убити ако не учини мјесто своему љубимцу новому унијату Мунћану, кои сад као бесан у једној хаљини с дугачким појасем по Темишвару шпацира, и от Кевира не отстуна. Кратко да рекнем, кромје Добре и Кевира, ми сад овде ог Јермена већи немамо непријатеља. Оми вичу, кои најмање заслуга имају, несостављајући овде ни н. цију, нити солдата у воинству имајући ни ништа. Овом приликом и иаки Вам препоручуе\< оно сироче из Фамилие Путника благородне. Његова ексцеленција скоро су ми обећали, да ћеду га у конвикт ири мити, да имат тамо преиитание туне, и ви сте ми казали, да се само тамо ношаље, да в том отњуд диФикултета бити неће. Он је из Арада уже послан, и већ је тамо, хотја да ја за то управ ни знао, нити кому препоручио да га доведе. Гладајте убо и настојте да се тамо учити и нре питавати може; грјехота би бо било да нропалне и тако једин и посљедни те знамените Фамилие мужески отрасл. Мој синовац тамо возврашчјасја сие приносит. Он отуду отходит у Пешту ради продолженија наука. Киша нам досади и додија. Прочее с љубовију и отмјеним почитанием остају Ваш ненремјени пријатељ Станкович с. р. Ш. Писмо Самуила МаширевиЛа јеромонпха. Самуило Маширевић јеромонах потоњи натријарах, написао је поменутом Марку Лазаревићу 9. Априла 1834. следеће писмо. Благородни Господипе, Благодјетељу мој Милостиви! Хотја да је ЕБиово Преосвјашченсгво (епискои Максим Манујловић) извјестие свое о Галши Њиовој Ексцеленции из Арада сотворио, ничим менше и мени је из Арада обсгојателно све што је ко отврашченију Галшана от уние чинио, иисати дао, с тим нарочитим придодатком, да ја то исто Благородие вашему сообшчим, како би до

високија вједомости Њиове Екецеленцие и оно дошло, што је негли у извјестију Г. Епископа изостало. Г. Епискон као што сам Благородију вашему писао, отишао је у Арад данае недеља дана, и чувши тамо, да не само Галшани, но и Вила1\,шани у надежди полученија блажиега и бољега урбариума, к пријатију унии готовесе, сам сутра даи, т. ј. у вторник со Архимандритом и Лукачеком отднсе у Галшу. Предварително обаче посјети на путу стојашчи Вилагош, гди код једног трговца множество народа собранаго слово простре. и от народа увјерение получи, да они о пријатии унии немисле, но со 'једи их Галшани. Исти тај дан иосјети и Галшу, и код проте народ скоро собравшисја с толикоју ревностију учити и совјетовати иочне, да је прота плакао, а при всем том мали числом Гал шане свовом тим доволни биша, јербо већа их част дерзко изјаснила се јест, да желанију и намјеренију их никакови предјел положитисја неможет, и они иоболшание стања свог ишчушче, тверди и непоколе бими остаЈут. Бадава је Г. Еиискои трудио се им доказати, да је суетна их надежда, и да објешчанија им сотворена, исполнити се не ћеју, ибо они вожда имушче касиранаго онаго учитеља Николаа Сележана, с височајшом лармом и виком из авлие иротине изиђу, и на сокаку јавно совјешчанија нова творити начну, силом на страчу своју и оно мало число сожитеља свои вукући, кои су се словом епископовим отвратити видичи. По преношчении ту, у среду врагу се у Арад, и чувши у четвертак, да су њеки свјашченици унијатски из великог Варада дошли, депутацију за списание н^срећни ков от вармеђе искати имушчи, одма Г. Енископ пише вицишпану, искајући, да у ту деиутацију лица како мирска, тако и свјашченическа и от нашег закона изаслана буду. В сљед овог у петак держана је конгрегација партикуларна само тога предмета ради, у којој је Г. Епископ дјело наше изрјадно бранио. Членови депутацие јесу ови: Фашко Фицишпан, презес, камерални преФект Мар кович, Петр старии ЧернЈевич, вице фиш-