Српски сион

С тр . 620.

СРПСКИ сион

В р . 22.

паросп: Георгије Максимовпћ, Георгије Гњатић, Радослав Марковић и Сима Араницки. У земуиском : прогојереј Сана Теодоровић, па]>оси ; Спира Мауковић, Јефрем Белегишашш и Јефта Матић. У мптровачком : Митрофан Павловић, »гуман, и пароси: Влада Обрадовић, Ђарђе Коларовић, Пера Араницки, Ђорђе Иванић и Илија Шумановић. Ко је ивабраи у вуковарском, не знамо. Може ли се оиотемизовани парохијски помо!. ник дати бирати за члана нрквеног одбора и примити се тог избора? Овако је отзвио нитање на нас један благочастиви општинар једне црквене скупштипе из вршачке епархије, а подједно п исказао сло;е мњење да он држи, да не може, и то у толпко пре, што није једногласио изабран за одборника као што би по апалогном избору пароха за нрелседника морао бити изабран, него са */з гла сова и то је изабран под грађанским именом, без свог наслова. Да се може дати биратп на онлкав начин један сттемпзован пар. помоћник, п примити се таког избора, то је дотични веселник показао да може. Али је питање, да ли тај избор и важи? Ми ћвлимо да пе важи, и да је ие само ништав, него ако вршачка конзисторија хоће да буде правична, она уз уништење самог избора, треба да даде веселнику и мало поуке, да припази не само на свој углед, него и на постојећи закон. А такав је избор ништав с тога, што је законодавац у §. 34. II. В. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. јасно рекао, да гу само пароги по своме звању вирилни чланови одбора, а остали одборници да се имају бирати по § 35 из чланова скупштинских Пошто је пак по §. 11. I. Б. и системизован помоћник вирилап члан скупштинск", то он не може ни биги биран за члана црквеног одбора, него могу за чланове биш бирани <амо изабрани скупштинари. Исто тако не могу бити свештеници изабрави за световне изборнике за бирање чтанова за епархијску скупштиму и послапике за сабор, а тако исто не могу бити изабрани преко одређеног броја за члапове енархијске скупштине, на тако исто ни сабора. Свенггенству је одређен свугди број, и преко тог броја, не могу бити ни бираии. Нове српске земљорадничке задруге основане су у Батајници , Темеш Павлишу и Станчеву , (та мишкој жупанији), Тарди (бара1Б':кој жупаиији). Уредник: Димитрије Руварац, иротојереј.

Одговори уредништва 11р. г. ироти Милошу М. ДаииЛу. Кад ме већ вазвасте сгручњаком у нолемицн, у чему ми нико није раван, а себе лајиком, који није дорастао да се са мном унушта у полемику, те од страха не знадосте ни то, да оно, нашто Ви мени одговористе у 228. бр. „Заставе", није изишло у 19. бр. „Срн ског Сиона", о чему ћете се бар сада моћи уверити, него са свим засебно; што се онда упустисте у по лемику! И кад не хтедосте седети с миром, и прогутати ону невину пилулицу, а подједно и помислити, та може он имати и горчијих пилула, јер смо ми не једиом рекли, да ие треба у једаред сав барут испуцати; онда поред свег нашег поштовања спрам Вас, као старијег човека, — а не као рђавог и нревртљивог политичара, који је био и Милетиће вац, и Германовац, и браниклија а сад радикал хтели не хтели, морамо да Вам само нешто одго воримо. Оставићемо све друго на страну, а позабавићемо се само на кандидацију Вашу од 1885. Кад је средишни одбор народне слободоумне странке — Милетићеве — у своме прогласу од 27. Јулија 1885 кандидирао за жабаљски срез Мишу ДимитријевуЕа и ироту Јована Бороту, а бирачима речено: „— — дужни сте да их и изаберете, јер само ће се тако испунити жеља народна и само тако да очува оно, што је у озбиљној опасности"; кад је у „Српском колу" у бр. 65. за 1885. штампан телеграм, у ком се рекло: „Из Шајкашке. У жабаљском срезу изабран је Миша Димитријевић са 105 гласова против др. Стеве Иавловића, кандидата клерикалне странке, који је дзбио једза 49 гласова, а од свештенства прота Јован Борота са 102 гласа против Милоша Напића, који је добио 88 гласова", а у телеграму из Ст. Бечеја: „Присутни 127 бирача једногласно изабрали за нар. посланика Исидора Дебељачког за световног а проту Јована Бороту за свештени чког" (жабаљски и ст. бечејски срезови бир >ју заједнички свештеничког цослапика); онда оче и брате Милоше оно Ваше правдање, причање и сравнење, да су Вас бирали без Вашег питања и пристанка, није ништа друго него жалосна сведоџба Ваше наивности. На питање: „да ли могосте бити у једно и исто време и народњак и клерикалац?", одговарамо Вам оче прото тиме, има људи који што-но реч у једии опаици два цара служе, ал Ви г. Милоше не бесте