Српски сион

Б р. §2.

(5РПСКИ СИОН

1885. народњак, а да не бесте, то сте саии изјавили. А то сте изјнвили у овој изјави у 56. бр. Јотиног „Српског народа" 1883. И з ј а в а. На чланак под „Нови Сад 13. Августа" у 125. броју „Заставе", где се описује, како је текла конзисторијална седница 11. Августа т. г. принуђен сам овим изјавити, да је исти чланак не само без мога знања написан, но и на велику штету моју написан. Шта је тога дана у конзисторијп рађеио и јели и о мени реч водила се, ја незнам. Али доста то, да је далеко од мене и сама помисао, да у чему год високопреосвештеног господина епископа нашег сумњичим, да ми он сметње чини, да до своје дели дођем. Шта више ја га за свога доброгвора сматрам и пуно сам уверен, да свака реч његовог високопреосвештенства о мени, само на добро се моје клони. Одбијам и то, да Његова Светост тако злурада може бити, да икоме, а камолиједном капелану, који једва своју децу лебои рани, о глави ради. Нека ме изволи дакле у будуће бар „Засгава" поштедити са својом одбраном, јер тиме само меди и незбринутој породици мојој штету паноси. Ово молим и с тога, што сам ја давно већ раз уверен о доброј страни онога, што сам досад чинио, јер дочим су други тако чинећи до своје цели долазили, ја сам свагда хрђаво нролазио. А зашто, нека они сами кажу. Држим да је и оволико доста, да се разумемо, да нисмо више на једном путу. У Жабљу 18. (30). Авгуота 1883. Милош М. Папић, оиотем. капелан. (Крајње је време, да се г. Милош М. Папић отресе људи, који су толико несреће народу починили, и толике народне породице упропасгили. Ми се надамо, да ће сви свештеиици, који су по несрећи залугали били, прпмеру овом сљедовати. Нека г. Милош М. Папић буде веран син српске православне цркве; веран служитељ божијега олтара; добар пастир који и речи и делом, својом палицом оиаснога вука од стада гопи: па му неће заслужена награда изостати. У. „С. Н.) Да сте седели с миром, не бисмо ово изнели, овако имате захвалити данашњем своме радикалству, да Вас п данашње покочење види, да Ви не бесте увек Милетићевац. Вн сте 1881—2. били народњак, и поред свег наваљивања и од Вашег оца, не хтедосте изневерити и гласати за Германа. Ал 1883. ступисте у коло нечастивих, и ако се сећате, знаћете: каквим сте име ном себе назвали 1888. приликом прославе Германове, кад Вас неки хтедоше извинити за Ваше тадашње држање. Кад сте се и како сте се повратили прво у слободоумну — браниковачку — странку, а по том

прешли у радикалну страаку, знамо и то, и знајући то, знамо, да би боље блло по В10, да ое нисге упуштали у брањење данашњих радикала, јер Вд не знате ни то, да је баш Милетић истерао са збора данашњег „вожда" радикалског, а истерао га је с тога, што није одобравао његов социјалнстички правац. Завирите г. Милоше у 54. бр. „Заставе'' од 188 Ц К0 .)°ј .) е У т0 време био одговорни уредник сам др. Светозар Милетић, те ћете у њој наићи на онис бирачког збора српске слободоумне народне странке, који је одржан у Н. Саду 5. Аирила 1881., у ком се опису рркло и ово: „ Јаша Томип изјављује да у угарском еабору нема демократске странке;- тражи од народнпх носланика стварање странке, која се за хлебац брине, и која би у демократском духу од свију странака најдаље ишла 1 '. „Др. МилетиЛ очитује примедбу, да предговор ник стоји на социјалистичком темељу; да је овај збор сазван на договор странке, која стоји на слободоумном демократском основу, да је предговорнику просто, са својим једномишљеницима зборове под својом и њином одговорности држати, али да присталице друге какве, конзервативне или социјалистичке странке немају право, и пута, умешати се' у круг и збор ове слободоумне народпе странке, и догоВ0 РУ ј°ј сметатн. Говорнику нема у овоме збору места Радикалски је „вожд" био дакле 1881. социјалисга, што је у ствари и данас, а зашто је после привидно променуо боју и постао радикалом; то је бар јасно, као што је јасно и то, да је остао и на даље социјалиста, не би никад био оно, што је данас т. ј. сунце, око ког се и велике и мале звезI дице радикалске окрећу. Нравоученије. Не плећи се оче и брате Милоше ; у оно, што не знаш и не дај се унотребљавати за прање црнца. Г. Ј. у М. Та ко се још осврће на тшсање па. талошца! Зар не познајете тога не човекомрсца, аего светомрсца и пакосника, који да пљуне у 12-такињу најлепшег вина, морало би се у бућкуриш преврнутп. Пустите га нек чова ужива у писању, морском вицловању и исмевању и својих добротвора, а дојучерашњих једномишљеника, кад већ не ужива у раду паметном и дужнсм. Данашње његово пецкање и и смевање својих добротвора, најбољи је доказ, да не стоје „горе" њихове акције добро, јер он је барометар, који живу добија од горе.