Српски сион
О тр . 596.
орпски сиоа
ог. аа.
овај начип шо чувао, нека бцде свргнуш". Као што се види, месни Епископ може дотичну дозволу дати, а може је и не дати. То зависи од његове увиђавности и од околности, које захтевају, да се св. литургија ван освећеног храма сврши. Кад протестантска општина уступа зграду, у којој се она обично моли Богу, православнима на употребу, тад је ми за онај мах можемо сматрати као ири■ ватну зграду. И православни Епископ може дозволити, да се у њој сврши св. литургија, ако је потреба и ако се при томе може очувати у свему светиња православнога обреда, и спокојство еавести оних, који ће са православним свештеником св. литургији присуствовати. Истина 1886. стр. 485. Ми бисмо овоме свему имали да додамо, да православни свештеник мора пре свега, пре него што ће отпочети св. литургиЈу да служи, осветити водицу, т. ј . свршити чин малог освећења воде, и дотично место освећеном водом пошкропити. 5. Може ли ое прекинути започета литургија и у ком случају? Литургија кад је једном започета, треба да се по прописаном реду и евргпи. Но може наступити случај, да се всћ започета литургија и прекине. Сви такви случајеви побројани су у „Изк-ћстЈк? учи= тмнолјх ". Ио њему има у главноме четири случаја, у којима се започета литургија мора, односно може, прекинути. Тако: 1. Ако је свештеник пре освећања дарова опазио, да хљеб из кога је извађен агнец, није приличан за тајну тјела Христова, а другога хљеба, који би за евхаристију прикладан био, у тај мах нема, тад му се заповеда да преста« Н1тх слВжити" „У доиунама учителн. извјестију " упућује се свештеник, да у таквом случају, чим је опазио споменути недостатак, одмах узгласи: „(тлака тт*к Хр!ст« Вожј ": те за тим да изговори отпуст. — 2., Ако се свештеник који литургише, пре освећења дарова рабболи тешко, те му није могуће даље служити, или ако умре „сл$жва ЛстакдАЈтсА и пре-
ста^тх". У том случају прописује се, да се има обавити друга потпуна литургија, а неосвећени дари имаду се после литургије посебно употребити. 3., Ако свештеник пре ввлшсог входа, односно пре освећења дарова буде позван да крсти или исповеди болесника, код кога је опасност, да би могао на брзо умрети, тад му се налаже, да се има к болеенику упутити, те ако ва време још у цркву приспети може, треба да настави литургиЈу на ономе месту, где је прекинуо. Не може ли пак, још тога дана довршити започету литургију ради удаљености болесника или другог ког важног \зрока, тада да шстакигх аУтбргисати". те обавивши сутрадан потпуну литургију, да на жртвенику употреби засебне дарове. који су остали од прекинуте литургије. 4., Литургија се прекида по сили нужде тада, кад би у време службе напали на цркву непријатељи, који би били у стању изврћи руглу тајну тјела и крви Христове. У томе случају свештеник треба без обзира на то, да ли су дари освећени или не, употр<бити их. Тиме је наравно дотична литургија прскинута. Злонамеран нападај на еамога свештеника, ватра или друга каква елементарна непогода не овлагпћује свештеника да литургију прекине. Ако љему лично, а не тајни тјела и крви Христове, опасност прети, он је обвезан истрајати; за случај пак какве елементарне непогоде, мора покупити часне даре у антиминс, те ивишавши из цркве наставити литургију онде, где је у цркви застао. У ова четири случаја, сме се започета литургија прекинути. 6. На литургији, која ое служи саборно, да ли онај, ксји начелствује изговара речи освеБева или сви служеБл? По учењу православне цркве сви који служе са архијерејем или другим којим старијим свештеником, саслужници су његови, и служе заједно сви Господу умом, речју и тјелом, и сви подједнако учествују у принашању безкрвне жртве онако, као што служе Господу, по виЈјењу Исаије, ан^ели на небу, без обзира