Српски сион

бр. 22.

ПРПСКИ СИОН

С тр . 597.

на више или ниже њихове чинове. И премда архијереј у својој служби претставља слику Исуса Христа, али он за то не претставља самога Христа, те служио он, или други старији свештеник са млађима, сви они привосе жртву, јер су за то удостојени, али онај који приноси жртву и који се на жртву приноси, то је сам Христос. Он је сам архијереј и сам Он сретством нас приноси и приноси себе Богу и Оцу; нити се икакво свештено лице може оделити при свршавању најсветије жртве, као да он једини у њој има силу и важност, а остали, који с њим саборно служе, да тога немају. — Ове лепе мисли о праву при саборном свршавању свете литургије свих свештеника, истакнуте су биле у своје време у „Пермским вједомостима" (1880.). А потврду њиову налазимо у синодалном архијереј ■ ском чиновнику литургије, у коме читамо ово: „в^кдатмно ж«, гаш и *кпотстЕ8 «та па Г осподна словјс<ј : нрУи.иип гадит« .... и пжт8 и) нја вси .... гл <1 гои<јти надх б0л4х и к1н«м 7. вгкли сосл^жлцји/ик кбпногласно, ти)^ил18 гллсота, во едино слово сх : и ниж8 ©динкјл1х словолјх прсдвл< рити кол»8 или ФстатигА др^Тсрм, но Акад иза вдин^хх <[*ст8 всктх к8пко рјфи. Подокн-к к8пногласно жј глагоиати вскл«х таичо надх дккосол!? : „И сотвори уво ^л-ккх сји такожд( и над* члшио: л еже во чаши сеи".. . Одговор је на етављено питање сасвим јасан и одлучан: да при саборном служењу са архијерејем или којим старијим свештеником, сви служећи почињући од речи Господњих: „пршлште гадитј : па до прелолжвх д8јјол < х т*оил<х св А ' тмл»в«, говере исте, и то начелствујући на глас, а сви остали под глас у једно исто време. Истина 1887. стр. 201. п 0 томе говори и „Нзв-ксти учитмное ш с\8чаи №СВ<М|)(Н1А и сокерпинТА скагк!)(х даршвх", и Никољски (пособге 1888. страна 432.), који се такође позива на архијер. чиновник. 7. Кад вишо свештеника саборно служе без ђакона, шта 6е који говорити? У нашој цркви свештеници су при

трапези сви једнаки. У свештенодјејству учествују они једнако, па ма колико да их је ту без разлике на године, и на виши или нижи степен. И најстарији и најмлађи врши једну те исту службу. Посредством свих укупно приноси се Спас на жртву Оцу. У томе приносу сви свештеници, који служе, имаду једнак удео, једнако достојанство. Нема ту дакле ни млађег ни старијег. Али наш служебник говори ипак: п«рвми, кторуи и т. д. свештеник, кад их вишз служи. Истина је. И врло добро говори о првом, другом, трећем и т. д. свештенику. Пошто у служби треба сви да учествују, а не могу сви у један мах све у глас говорити, то им се улоге деле, те нешто говори један, нешто други, нешто трећи и т. д. Са свим је пак природно, да ред тај тече по старешинству или доетојанству, да мла^и неће пред старијега. Али у саноме богослужењу уступање то млађега старијему не значи ништа. Тако се требају схваћати речи Служебника: први, други, трећи и т. д. Према изложеном не може млаЈји говорити јектенију, а старији возглас, јер би то значило, да се један свештеник деградује на степен ђаконски, а то несме бити. Шта ће који од служећих свештеника говорити, не стоји у нашим црквеним књигама. Пракса појединих цркава може у томе бити различна и јесте различиа. Но не би требала бити различна, бар у једној те истој цркви. И у нашој цркви у томе нема једнообразности. С тога неће бити безкорисно, ако овде изнесемо на углед праксу руске цркве, која је бар донекле основана на указима светога Синода руске цркве. Проскомидисање обавља обично најмлађи служећи свештеник, који и кади пре почетка литургије. Најстараји или ■арви одпочиње литургију, и говори прву јектенију с возгласом. Други говори прву малу јектенију с возгласом, а тре~Ки опет другу малу јектенију са дотичним возгласом. На малом вхогу ирви носи еван^нлије и говори Пр {л »8дростк прости и после Мкдо сватх : После трисветога говори дру-