Српски сион

С тр . 626.

СРИСЖМ

омон

одржати вборови свештенички, прописан је у епархији темишварској решењем нречасне епархијске конзисторије бр. К. 803Д60. ех 1005. и број К. 315 /237. ех 1906. Према овим високим решењима, одржан је овогодишњи свештенички збор. Присутни су били ови свештеници; Андрија Путић, парох у Срп. Чанаду; Михајло Путник, парох у ',.рп. Св. Петру; Југ Станикић, парох у Оросламошу; Милан Димитријевић, парох у Турској Кањижи; Александар Грујић, парох у Варјашу; 0. Митрофан Шољмошанов, адм. парохије у Темеш Моноштору ; Јефта Петровић, пароху Ватањи; Петар Агрима, парох. у Сро. Вел. Ст. Миклошу; 0. Јосиф Протић, адм. парохије у Сараволи; 0. Арсеније Путић, адм. парохије у Ходмевевашархељу; Михајло Пандуровић, сист. пар. помоћник у Батањи; Александар Поповић, парох у Нађлаку; Душан Чудић, парох у Ђали ; Милавоје Поповић, парох у Санаду; Сава Ћосић, адм. парохије у Нађфали; Душан Заму* ровић, адм. парохије у Мађар Чанаду и Милан Николајевић, адм. пар. у Срп. Св. Петру. На призивању Духа Светога служио је окружни протопрезвитер уз асистенцију свештеника Јефте Петровића, Александра Поповића, Миливоја Поповића, и Милана Николајевића. Многобројном искупљеном народу лепу је проповед „0 раду и штедњи" изговорио Јефта Петровић. Св. тајну покајања обавили су над свештенством Андрија Путић, Михајло Путник и Југ Станикић. По призивању Духа Светога скупило се свештенство у дворани српскв вероисповедне школе. Председник збора, високопречасни Станко Жупански проглашује зборску седницу отвореном. Као прву и најважнију тачку дневнога реда износи на прочитање посланицу Високопреосвећеног Господина Епископа Георгија, упућену „пречасном и часном пархијском свештенству, својим милим у Господу сарадницима по подручним парохијама Вогом спасаване епархије те-

мишварске". Ова прекрасна послаиица саслушана је са највећом пажњом и одушевљењем. Збор једногласно »зјављује: саслушане савете и науке примити и пастирском деловању своме настојати тако поступати; уједно једногласно закључује, да се Високопреосвећени Епископ Георгије писмено поздрави, у коме поздраву да се нарочито истакне благодарност и оданост Високопреосвећеном Георгију. Уједно је закључено, да се најпонизније замоли, да сваки свештеник добије споменуту посланицу. Обичај је до душе, да се рад и деловање личности на високом положају хвали и велича без обзира, да ли је тај рад то и заслужио. Али рад и деловање Високопреосвећенога Георгија тако су јасне чињенице, да их свако као добре и племените уочити мора. Нека приступи к њима са каквим ко већ намерама хоће, па ако је само мало здрава разума, ма и најмање уви||авности, мораће видети и признати, да су раду и деловању томе побуде чисте, средства праведна, а сврха племенита. Није овде сада еи место а тако исто ни прилика, да у свој опширности говоримо о раду Високопреосвећеног Георгија. Забавићемо се мало око споменуте Његове посланице, како би и други и чули и знали, са каквом љубављу приступа своме свештенству Високопреосвећени Георгије; са колико је искуства и знања и топлине осећаја састављена ова посланица. Ево јој у кратко садржине: Високопреосвећени Георгнје пријатно се осећа у души својој, када год види свештенство своје сакупљено у име Го= сподње, а особито када је оно искупљено при исповести и у свештеничким зборовима, што је корисно како за само свештенство, тако и за епархијску управу, која се често пута може да послужи са добро промишљеним саветима свога свештенства. Да би свештенички састанци што боље одговарали сврси својој, потребито је усавршавање њихова уре^ења. И Високопреосвећени Георгије допринеће од своје стране усавршавању тих састанака .