Српски сион

В р . 23

СРНСКН смон

С тр . 629.

добро, свестрано и јасно обрађева, на чему је референту од стране збора нарочито признање и благодарност исказана. Јереј Милан Дамитријевић чита рефераду на тему: „Како да се омогући успешно растуривање књижица за народ садржаја религиозно-моралног, историјског и у опће за иародни живот потребног?" И ова је реферада једногласно усво јена као добро и исцрпно обрађена и од стране збора је референту изречена благодарност и признање. Од важнијих предмета и усвојених предлога спомињемо ове: Изабрани су Милош Челекетић, Милан Димитријевић и Миливоје Поповић, да проуче и у року од два месеца дана своје мигаљење о „Уредби о дотацији, правима и дужностима српскога православнога свештенства у српској православној митрополији карловачкој", објављеној решењем Високославног Саборског Одбора број С. 0. 1903.|зап. ех 1904., поднесу Високопреосвећеном Епископу Георгију. На предлог Душана Чудића, а уз неке надопуне Југа Станикића, изабран је сталан зборски одбор свештенства протопрезвитерата арадског, који ће на питање појединих свештеника у пословима служења и пастирске праксе одговоре давати, а и о важнијим пословима предлоге чинити, који имаду свима свештеницима на мишљење и евентуалне примедбе саопштени биги, а после најпонизније пречасну епарх. конзисторију замолити; да те предлога благоизволи у обзир узети и евентуално им обавезну силу дати. Тако је на пр. пр. додељено томе зборском одбору, да сачини предлог у погледу појаца, црквењака, црквених слава и т. д. На предлог Милана Димитријевића једногласно је решено, да се пр9часна епарх. конзисторија замоли, да се заузме, да славни епарх. адм. одбор свегптенству за поха^ање зборова реши накнаду фактичних издатака, а не, као досад паушално 10 круна. На предлог Југа Стаиикића решено је замолити пречасну епарх. конзисто-

рију, да реши, да богојављенску водицу свршавају само свештеници, а ако су они запречени, да ни деца онда не носе богојављенске водице. * * * И сами су свештеници приликом овога и прошлога збора спазили, да му је куд и камо милије зборове посећивати, прописане задатке израђивати, расправљати и саветовати се. Сами су и уврок тој леплј појави нашли. Добра воља, љубав и одушевљење Високопреосвећенога Епископа Георгија је узрок томе, а поу8дана је заступника у узвишеном томе послу, нашао, високопречасног проту Станка Жупанског.* ПеровоЈја. * Камо среће, да су се иводавво код нас одржавали овакви вборови. Ну, кад нису досад, треба их од сада увести у свима епархијама. Уред.

Овака нам треба интелигенција! Д. РКао год што се обрадује путник, који по неколико сахати путује по шуми, те уморан и жедан једва наиђе на извор хлађане водице; тако се исто морао обрадовати и сваки онај Србин, који гледајући својим очима више од 40 година, каква се чуда, лудости и покори учинише и чине у нашем народу на црквено народном пољу, кад угледа једва једном паметног човека, који имаде и увиђавности и смелости, да довикне своме народу у митрополији карловачкој: сшој народе. ниси добрим иутем ишао, иођи другим путем! Четрдесет и две године ми читамо и слушамо и гледамо шта се све није писало, говорило и радило, и то и од званих и од незваних, и паметних и непаметних, и иоштених и непоштених, о уређењу наше црквено-народне автономије. И сви скоро од реда у том су јако грешили и непаметно радили, и ако нас тај њихов рад стаје до 800000 Круна. А тако се радило и стаје нас поменути рад толико с тога, што се у почетку 1868. иосле IX. зак. чл. угарског сабора пошло погрешним путем, т. ј. није се хтело разумети и знати, да нам је тим