Српски сион

628.

ОРНСЖИ сиоа

Вр. 2'д.

у редиг. моралном погледу, затим рад ваш у парохији, успех и неуспех, и т. д. Тај дневник биће вам искрени пријатељ коме ћете се дневно искрено поверити. Он ће вас чувати од зла и побуђивати на добро. Он ће вам бити помагач о исповести вашој." Нарочито препоручује Високопреосвећени свештенству савесно проповедање слова Божјег. У погледу веџбања и усавршавања у проповедању даје особито практичне савете. Тако: „Они који не мају храбрости, да на Амвон ступе, нека се веџбају пред децом, пред којом се неће устручавати. Деца су жива школа за почетнике; пред њима ће почетници стећи неопходне врллне проповедничке, ако се ревно веџбају, а то је да говоре јасно и просто без накита." Нека настоји свештеник, саветује Високопреосвећени Георгије, да прибави себи вештину катихиз >вања, а где је год могуће нека у српским народним школама узме катихизовање сасвим у своје руке. И у другим пословима нека је свештенство ревносно. Тако, у канцеларијским пословима; у месној црквеној управи. Послушајте само ове речи Високопреосвећенога: „Истина, ту ће имати свештеник много јада, али свештеник мора бити кротак, не сме примати ништа к срцу, него има увреде трпељиво сносити и увреде праштати. Велика је, погрешка, кад свештеник бучним речима хоће да чува свој углед; углед се не чува бучним речима, него делима. Нека свештеник буде у седницама месне црквене управе, и нека се мишљењем и саветом својим не намеће сувише, него послужи сваком онда, кад је том време и кад управа принуђена сама тражи. А говорити треба очински, благо. Свештеник нека стоји увек на становишту закона, и нека увек законито становиште брани и заступа, а кад га не послушају, нека се не жести." У овим је ево речима свакоме свештенику показан пут и начин, како му се владати треба у пословима месне црквене управе. Овако радећи, другачије ће свештеник мислити о неуспесима својим на овоме пољу.

По речима Високопреосвећенога Реогија свештеник је позван, да помаже добре покрете, који унапређују живот народни. Нека нарочито пази на свештено и служитељску службу своју; нека служи предано и одушевл^ено. Нека потпомаже оснивање певачких другптава, јер лепо појање привлачи народ на богослужење. „Свештенство нека учи али науку своју животом, нека поткрепи". Живот свештеников у породици нарочито нека је примеран у сваком погледу. Нека се чува од среброљубља; нека пости ; нека показује жртве и самопрегорења, јер све то чисти и челичи душу његову. „Дивву ову и значајну посланицу завршује овако: . . трудите се да снагу своју развијате, и непрекидно савршенству тежите. Велика снага је у вама. Дајте да ју пробудимо и развијемо за славу Вожју и корист народа, краља и отаџбине. А ја вас уверавам, да ћу се за вас увек Богу молити, да вас Господ на добар пут наведе, и Дух свети на добром путу одржи . . . ." Посланицу Високопреосвећенога Георгија због тога смо опширније приказали, како би и она браћа свештеници, који нису на збору присуствовали, бар у главнијим потезима што о томе сазнали, а и свима другима добро ће доћи, јер ће ова посланица пуним правом може сматрати драгоценим прилогом пастарскоме богословљу. И желети би било, да у овој целини угледа света, у колико би то Високопреосвећени Георгије дозволио, а нама нека изволи опростити, што смо ово о посланици објавили, јер је учињено у доброј намери, а то нам је једини изговор. Прочитана посланица саслушана је, као што већ рекосмо, са највећом пажњом и примљена је одушевљено. Затим, као друга тачка дневнога реда, чита јереј Милош Челекетић рефераду на тему „У чему да се огледа заједнички рад парохијског свештенства и срп. нар. учитељства у народно црквеној служби, и како да се потребна хармонија за тај рад негује и у унапређује?" Споменута рсферада буде једногласно примљена као