Српски сион

(ЈТР. (544. VI ишш

рисање свештенства у а-ском протопрезвитерату. Нема сумње да ће ти зборорови све боље напредовати и да ће се временом вођење њихово моћи ваљада поверити једној уређеној организацији свештеничкој у епархији или митрополији. Епарх. управа имала би тако у свештенству овом нотауно организованог помоћника, саветника, а народ будног и снажног чувара. Што се тиче нојединих одлука зборских, некоје су од њих узете на знање и нредложене Конзисторији на усвојење као 1. свешт. збора вел. к-ског од 18. (26.) маја 1905. бр. 5. „0 језику, на коме ваља издавити Фамилијарне лиотове"; 2. Истога збора од 16. (29.) новембра 1905. бр. 9. на темат „0 назаренима и о одбрани од њих", 3. Истога збора бр. 7. на гемат „0 суботарима и о одбрани од њих", 4. Б-кога пр. збора од 26. септембра (9. октобра) 1905. бр. 15. „0 заштиги нравосл. типова св. икона на дому и у цркви", 5. Истога збора бр. 17. „0 наплати матича. извода, издатих у сврху склапања грађан. брака", 6. Истога збора бр. 18. „Да се од Саб. Одбора за сваког свештеника изиште по један нримерак нредлога за нову уредбу о дотацији свештенства", 7. А-с.«ог нротопр. збора од 11. (24.) X 1905. бр. 9. на гемат „0 сеоби у Америку и о узроцима тога", 8. Истога збора бр. 12. на темат „0 моди и раскошу", 9. Истога збора бр. 15. „Да се учини приступачном енарх. библиотека свему свештенству", 10. Т скога св. збора од 20. октобра (3. новембра) 1905. бр. 8. на темат „0 уређењу цркв. и манастирских слава", (уз нееоје измене), 11. Исгога збора бр. 10. на темат „Ко даје свештенству дозволу за служење у страној нарохији, а ко у страној епархији"? (уз некоје измене.) Остале одлуке зборова из прошле и пређашњих година од мање вредности узете су на знање, а оно од веће вредности и донесене на темате, узете су у свестрано претресање, те ће се на њих одлука у своје време предложити. У колико Конзисторија наша усвоји предлоге на сада наведене резолуције, биће овештенство за

сваки случај редовним путем окружницом извешгено. Што се тиче израде радња, више од половине свештенства израдило је своје саставе, и уредео их је предало. Потписани води како о тим саставима, тако исто и о саетавима проповеди и ревности свештенства око тога нарочити списак, који ће му послужити као мерило за оцену једнога дела рада свога свештенства — и догле док се нигање свештеничке кондуите деФинитивно не реши. Код израде те цениће се највише уредност, марљивост и савесност, која сваком треба на расположењу да стоји, мање пак научна спрема и ерудиција, коју за сада не може свако имати. Са тематима навластице хоће се да добије млшљење од свега саештенства за поједина иитања за тим да се свештенство на рад побуди, и на послетку да се сам рад зборски живљим и роднијим учини тако, што ће се на зборовима распразљати ј оним питањима, о којима је свештенство већ код израде темата довољно размишљало. Примећује се и то, да се записницп зборски не воде уредно и у свему по овоодносним конзисторијским прснисима, што би за будуће желеги било. А сада. Мили Моји! примите овом пригодом — од архијереја свога неколико искрених савета за жавот и рад Ваш! Сви ми знамо да су данас по Цркву и свештенство врло тешка времена. Зло се јавља у новим и све ооаснијим облицима, и шири се свуда. Чак се увлачи и у недра црквена, па нас онде бије. Опажа се да човек неприметно поново отпада у ноганишгво. Стара борба између добра и зла наставља се у новим вековима у страховитим размерима. Некадашњи помоћници е сарадници Цркве, дом, школа и држава као да хоће да напусте свети савез сг Црквом, а да пођу самосвојним путем Изгледа да Црква треба сама да прихватв борбу са новим ногаништвом, и да га у* помоћ Божју својим моћним средствим? сломије, и свет наново покрсти. И затс Црква мора у новом добу нову снагЈ своју показати, на савремени живот свој< благодарне зраке изливати, да би развита! којим свет у новије доба пође, облагоро