Српски сион

Бр. 24.

(5РП0КИ СИОН

С тр . 649.

тој смелости, да поред јасних одређења Апостолског 17. правила, које гласи: „ Ко се после крштења двтуш женио или је суложницу држао, неможе биши ни еиискои ни иреввитер ни Гјакон, нити у оташе у именику свешшеничком" , и VI. васељенског сабора 6. правило, које вели: „Пошто је у Апостолским иравилима казано, да од оних, који су нежењени стуиили у клир, само се штеци и појци могу женити, чувајући то, и ми наређујемо, да од сада никакав ни ииођакон ни (јакои ни ирезвитер тсле свога рукоиоложвња не сме сшуииши у брачну везу а —, може и сме бити оне грешне помисли, коју онако страсно исказује поменути чланконисац кад тражи, да се нашим сиротим удовим свешгеницима дозволи, да могу у други брак ступити. Сумњамо у смелост наших свештеника удоваца, да ће са својим часним именима хтети брилирати на једној молби, било упућеној нар. цркв. сабору било архијерејском нашем синоду, и изложиги се опасности, да буду већ ради пирамидаиног незнања н непознавања ирописа и учења св. православне цркве, на поновно изучавање богословије но манастирима размештени, где ће им се у носту и молитви угасити рЈЗЖЖбНИМА СТр^ЛћЈ л8к<ШГ1», и плвги и\х костлша оутолитн, а манастирски живот можда омилити, што би за наше мана стире добиг била, јер би одједном добили 154 бар Формално квалиФикована калуђера. Можда нагаи свештеници удовци овако мудрују: Но на то је одговор, да свака молба мора носити не само печат нристојности, већ ма и најслабији знак изгледа Н8 могућност повољног решавања. Не може се молити оно, шго се у напред мора знати, да се не може испунити, да се не сме испунити. Не сме се молити тако, да се молитељ нретставља као крајња незналица, јер ако вреди она, да непознавање закона не извињава, то овде зааста вреди. Не сме се молвти оно, што кад би се испунило, иоткоиало би чистоћу начела, у овом случају обстанак наше помесне цркве као православне, која би постала не само шизматична, већ и јеретична, јер упитно нитање није само у канонима јасно одре-

ђено, већ је и у св. Писму јасно исказано (I. Тим. 3, 2—13; Тит. 1, 5 — 6.) Не сме се молити оно, што ни васељенски сабор не би могао дозволити, а још мање синод једне помесне цркве само власно и ненадлежно смео изменути. Не сме се молити оно, што кад би се одобрило, бшо би поготово власФисање. Не сме озбиљан човек молити немогуће ствари, јер ако данас наши свештеници удовци и шњима неудовци моле св. синод наш, да им дозвола, да се други пут могу женити, истим иравом могу сутра наше женске задруге моллти, да се благодат из св. тајне свештенства и на женску главу низведе, мудрујући са сјшчним незнањем, да кад женска може бити калуђерица зашто да не може бити и свештеница. Тражити, да се дозволи свештенику удовцу да може стуаити у други брак, јест један непромишљен корак, који за собом мора повући казну бар за зачетника те грешне замисли, која међу осталима има и ту ееумесну мотлвацију: „та живимо у XX. столећу" — као да су свештеници удовци пре XX. векова у другом ноложају били вего данашњи! Примити ту и остале мотивације значи обедити свеге Оце од пре толко векова, да су кратковиди били, да су са незнањем таково важно питање онако решавали као што су га решили, значи норицати богодухновеност васељенским саборима. Па смели го бити, може ли то бити у нашој цркви док она носи печат православља ? У погледу црквене управе сталисмо већ једном ногом на протеетанско земљиште, сада треба нрема уводаом чланку „Заставе" бр. 253. да станемо још и другом ногом у погледу учења црквеног на протестанско станоаиште и онда је протестанска иропаганда без великог труда и нанора учинила већи уснех у вишим слодевима нашег народа, него што је то учињено са назаренством у нижим слојевима. Пошто се и богослужења слабо или никако носећују, то као да ће плевелосејатељи и несвесно угасити у нашој мигроиолији воштаницу православља, а запалити лојаницу нротестантизма, на срамоту нашу,