Српски сион

Б р 25. СРВСКИ С МОН С*г. 671. Нема сумње, да заостајемо у свему томе и за пастирима витлејемскима, и за мудрацима источнима. А зашто да заостајемо? Сиротиња обично се изговара невољом својом, од које, вели, неможе нраво да разазнаје гласа који ју зове, да иде Христу, а изговара се и теретом својим, нод којим, по рачуну њеном, одвећ се тешко и мучно кораца за Христом. А госпоштину нашу ил' заноси свијета овога мудрост, за којом иде кано за дугом шареном, и тако неможе да уочи на цркви крста Христова сјај, ил' ју брига таре, за свијета овога богатством, па јој недостаје времена да распитује за Христа, или јој неда гордост, да нриклони главу своју под јарам Христов и пође за Христом. А евета мати Црква наша зове нас и зове све с реда, па ипак поред много званих, .мало јв изабранмх! Мало зато, што би могло бити куд и камо више код данашњега с т а њ а нашега, код данашњега знања нашега, и напретка, до кога смо дошли до данас. Јер ми смо данас куд и камо јачи стањем од пастира витлејемских, ми смо већ давно претекли знањем мудраце са истока, ми смо напр етком у свима гранама и привреде наше и вјештине разне отскочили далеко и испред најбољих од оних што први потекоше Христу, и што Му се први поклонише са даровима својима. Кад помислимо само, колико је све и какова рада нагомилано данас по варошима, па већ и по селима нашима, колико по друмовима и путевима од камена и жељеза, колико опет по ријекама и морима, по којима се плови данас и вуче као и по друмовима тврдима; кад помислимо, да се нијесмо данас ограничили само на земљу и воду, него да разгонимо већ и по небу облаке, да ловимо по облаку муње, да шаљемо по муњи гласове, да у восак звуке биљежимо; кад помислимо на све што смо већ учинили и што канимо још учинити, онда нам се глава чисто заврти са толикога нашега напретка, о коме стари наши ни снивали нијесу. А шта истом да кажемо о богатству нашем, што се намножило у свијету тако, да му нема броја ни рачуна! Па ипак покрај такова стања нашег, напретка и богатства данашњег, ми нити идемо Христу и за Христом онако, као што су ишли п р о с т и пастири витлејемски, и славни мудраци са истока, нити имамо данас онога б л а ж е н с т в а, што су га имали и уживали ти пастири и мудраци о првоме у Витлејему Божићу, и ако је скоро двије хиљаде година, од како знамо и славимо Рождество Христово, Богојављење Господње, Његов Васкрс и Вазнесење Његово. А зашто тако? Само зато, јер поред свега што данас имамо, ипак немамо и онога, што је пастире оне и мудраце водило Христу, немамо простоте пастира оних, немамо скромности мудраца оних, немамо побожности њихове којом су Христу ишли, клањали Му се, и дарове своје приносили, а немамо тога свега зато, јер је стање наше и знање, напредак и богатство загушило у многоме од нас добар дио простоте, скромности и побожности еванђелске, без које се тешко полази Христу и за Христом, још теже ужива блаженство, а најтеже добива царство небесно. Код ђедова наших свега је тога било куд и камо више, него ми што данас имамо, било је код онога »који оре па сироте храни, и сироте и црва и мрава,« било је код оне самохране мајке, што је пород свој подизала »у зло доба у гладне године, на иреслицу и десницу руку«, било је у оне љепоте дјевојке, која је знала, да »није вила да збија облаке, већ ђевојка да гледа преда се«, било је и међу српском господом ришћанском, која поштеноме раду и труду поштено одаваху признање, у глас говорећи: »просто да си Неманићу Саво, ироста душа