Српски сион

ђр. 1.

СРПСКИ

сион

Стр. 3.

за онда Рим и човјечја за онда најсавременија мудрост и грчка и мисирска и да је пред њом устукнула притворност и иоквареност фарисејска; како да се не зарадујемо искреном радости темељитом преокрету, томе новом добу и животу, рождеству Царства Еожјега на земљи, у ком се измирило и сјединило небо и вемља, Бог и човјек? Да, љубазни моји, гцнидите Гдви, и ви старци, што сте под теретом годиница својих, можда у биједи и патњи проведених изнемогли већ, дођите к Спаситељу благом, јер Он зове к себи све који су ©утрВжджнж и и>кр{лин(нн1и да вас упокоји, утјеши и окријепи Он; дођите и ви, дјецо и младости безазлена, јер и вас Христос зове к себи и обећава вам Царство Божје; дођите и ви имућни и знатни, који утирете сузе сирота и удовица, незаборављајући „влаготзсренЈА и ијецнжа ", јер „такоку/ми жгртва.ми е ,1агоВгождабтсА Вогх" (Евр. 13, 16.); дођи и ти заборављена сиротињо наша, што сувотна и гола јадне тавориш дане своје, да на богатој трпези Бзжићњој окусиш радост која је данас објављена свима љу ■ дима, дођи, . . . до^ите сви, да у радости просвијетљенога срца и у Сином Божјим дарованој слободи духа, с ангелима небеским и пастирима витлејемским, запјевајмо сложно и умилно: (тлава ко вмшни^а Еог 8, и н4 з(мли Л1ирк, кх челов^кц^кх 8 влл ' говолшЈе! Па, кад смо тако, љубазни моји, отпјевали пјесму славе, упитајмо се сад, како и чиме ће мо да благодаримо Оцу небесном за толику милост Његову ; како и чиме да изађемо у сретање и поклонимо и даривамо Снна и посланика Божјега, који нам је донио с неба тако богате царске дарове и просуо пуну прегршт пшенице небесне по свима угловима куће и свима путевима живота нашега . . . Источни мудраци во^ени ва штаственом (звијездом) свјетлошћу, даривали су Отроча младо у вертепу витлејемском, најдрагоцјенијим вештаственим даровима: златом, ливаном и смирном, Ми злата немамо, а немамо ни другога каквога блага земнога. Али, обасјани из

вертепа свјетлошћу небесном, имамо ми што је и од злата драгоцјеније и од ливана и смирнт Богу драгом милије, а то је срце наше чисто и смирено и душа честита и Богу предана. Па кад у таком срцу нашем и у души нашој живи и ради чиста вјера православна, па несебична и самопрегорљива љубав небеска укријепљена тврдом надом на благодатну помоћ Божју, па са тако окпћеним срцем и душом уђемо у вертеп, да се поклонимо Сааситељу свом и да Га даривамо даровама тима: зарадоваће се и благословиће нас данас рођени Спаситељ наш! И ако тако срце и душу, окићену вјером правом, љубави небесном и надом тврдо ушчувамо себи и својима кроз све дане жавота нашега: не ће онда међу нама бити хладне према вјери и светињама наше св. цркве равнодушности, а још мање моћи ће коло да воде међу нама људи безбожници и богохулници, којима је чрево бог и који у сваку стопу грде и руже св. Име Божје и сваку светињу побожне душе хришћанске. Не ће, поред небеских дарова тих моћи се наћи пастира, који нигда не уче ни вијернога народа у цркви, ни школске дјеце у школи, вјечним истинама Божјим и хришћанском животу и молитвама св. наше цркве, нити ће бити православних Срба, који мјесто у цркву на службу Божју, одлазе у загушљиве и отровне биртије и „зборишта" нечастивих, кад пође Богојављенска или св. Савска литија да се завлаче и сакривају иза врата дућана или бирцуза и одатле, као да нијесу синови св. црквз наше, хладно и равнодушно посматрају молитвени опход браће своје . . . Не ће онда, уз чисто срце и побожну душу моћи се слушати у црквама нашим мјесто побожнога разговора с Богом, веселога и гласнога збора и вашарскога жагора особито по препратама женским. Не ће бити цркви, што им кровови прокисавају и зидови се руше и пропадају, нити ће бити подераних свештеничких одежда и празних црквених каса.