Српски сион

Б р 1.

Сгт. 7.

Узаман им је и узалудан сваки труд, ако не узнегују и одгаје у себи у првом реду снасоносну веру православну у читавом њеном сјају и блистању. К јзх в'крћ1 ш не ксзл1ожнс1 оугодити Вогб говори св. Апостол Павле (Јевр. 11, б)! Ви пак, драга децо духовна, који имате и веру чисту и с тим упоредо живите побожно п чините дела богоугодна, останите и на даље истрајни у борби протпв светских пскушења, те ни од сада ни за живу главу не скрећите никад и ни иод којим прилакама са оне праве стазе, коју блиставим зракама озарава и обасјава света вера православна, та једина поуздана звезда водиља кроз долину земаљску у домовину нам вечну. У свима својим верским иодвизима будите орни, истрајни, подузетнн и једнодушни, сложни, као што све те врлине красише и источне мудраце, па и постигоше жељена усиеха. Тим ћете пак начином и Божићње Празнике на миру провести, као и сретно ново лето дочекати, што за вас, шаљући вам архипастирски благослов, и ја топлим молитвама у Бога просим. Амин. Дано у нашој егшскоиској резиденцији у Вршцу, по рођењу Христову године 190б-те, нашега епископовања једанаесте. Гореспоменути смирени епископ ГАВРИЛ.

Рукоположени.

Његово Високопреосвештенство, Г. еиископ пакрачки Мирон благоизволио је рукоположити свршене богослове и то: Луку БубиЛа 3. децембра 1906. за ђакона, а 4. децембра 1906. за нрезвитера; Христифора МилошевиЛа , 4. децем•бра 1906. за ђакона а 6. децембра 1906. за през-

витера и Радивоја КокиЛа, конз. подбиљежника у Пакрацу 25. децембра 1906. за ђакона. Први је именован од епарх. конзисторије иакрачке за иротопрезв. помоћника у Воћину, а други за привр. парох. помоћника у Вел. Писаници.

НЕЗВАНИЧНО.

Народно-црквени сабор. Како је изабраои вериФИкациони одбор, односно његов иредседник и известилац слаб позиавалац и самог саборског нословника, види се и из тога, што је његов нредседник прота Божа Поаовић нримивши од Његове Светости веровнице и стигле протесте, мислио, да их може за неколико

минута прегледати, те видећи, да то не иде тако брзо, изјави, да одбор није могао за краткв време извршити све своје послове, умоли да се „сабор" (многи му добацише: не сабор, но седница!) одгоди, како би одбор могао посвршивати све послове, што је сабор и усвојио. Његова Светост изјавивши, да пошто на карловачким црквама сахати не ицу