Српски сион

С* р. 8.

СРПСКМ

сион

БР 1

једнако, да ће се сазив седница објављивати великим звоном на саборној цркви, и тиме заврши П. седницу. Ш је седница одржана 12. Дец. Пошто је нрочитан записник II. седнице и оверовљен, известилац привременог вериФикационог одбора прочита свој кратки и непотпуни извештај. Како вер. одбор није ставио међу оспорене мандате и мандат др. Мише Михајловића, то је др. Милан Мандић нредложио, да се и његов мандат уврсти међу оспорене, пошто предлеже два изборна записника из митровачког среза т, ј. Михајловићев и др, Душана Поповића. Око овог нитања изродила се подужа дебата, у којој су учествовали: извести' лац, др. Мавдић, др. Миша Михајловић, који је умолио да се његов мандат прогласи оспореним, др. Мита Мушицки, који се обесмртио својом тврдњом, да мандат није лична ствар послапика, него је то ствар јавног права, вашто му је др, Душан Пелега доказао, да препорност јелног мандата или непрепорност није ствар јавног права, него ствар пословника, др. Жарко Миладиновић, а Буде Бидлсављевић рече, да кад посланик може положити свој мандат, да овда може захтевати и да се његов мандат прогласи препорним. ЕБегова Светсст наиомену, да су се говорници удалили од предмета, јер мериторна се расправа води тек после конституисања сабора. Постаје — рече — заиста два изборна записника и вер. је одбор погрешио, гато то није навео. Кад је сам Михајловић молио, да му се мандат прогласи за оспорен, онда треба тако и учинити. Погато је Михајловић поново умолио сабор, да се и његов мандат уврсти у оспзрене мандаде, а известилац променуо свој предлог, без да је сам одбор о томе и донео регаење, то се и Михајловићев мандат прогласи оспореним. Да је вериФикац. одбор хтео и умео бити доследан, он би одмах, чим је видео да постоје два изборна записника у Митровици, прогласио Михајловићев мандат оспореним. 1902. у I. је седници др. Александар

пл. Рокнић поднео изјаву одмах по отварању седнице у име своје и својих другова: „Погато су из I. изборног слуњског среза предани двоструки мандати, чо нредлажем, да се невериФицираним двоструким мавдатима тога изборнога среза сусаендира извршивање пооланичкнх права и дужности до коначне вериФикацнје избора у том срезу, а, да се тако исто постуна и у евентуалним другим сличним случајевима"." И да се тако поступало и код избора митровачког, не би бипо оне страсне и излишне дебате. Да се види, како ми ударамо натраг и у самом знању саборског пословника, а то све због наших проклетих паргијских свађа, навешћемо само један пример. 1881. изабрао је сабор вериФикациони одбор, који је изабрао проту Николу Беговића за -председника, а др. Светозара Димитријевића за исвестиоца. Исги је одбор поднео сабору писмен свој извештај, у ком је сабор известио, против којих посланика нема протеста, које је сабору поименце предложио да се оверове, за тим је навео против којих је поднесен уток, и код сваког мандата потанко ппа се све наводи у утоку, и то све по дијецезама, и подједно је код сваког мандата поднео и своје образложено мњење да се који мандат одобри или оспори. Извештај је одборов нрво прочитан сав, а за тим је вођена дебата о сваком нападнутом мандату. Овако је дакле рађено 1881., а 1906 известилац вериФикационог одбора у место, да је тако и сам постунао, он је навео само ноименце посланике против којих је ^ложен уток, рекавши: „О тим оспореним мандатима поднеће се засебан извештај но пропису §. 23. допуне пословника". И такав је одборов поступак изазвао оне бурне призоре у неколико сабореках седница, и пребацивање од самосталаца да је одбор за то тако ностуиао, што је хтео да држи самосталце у шаху, те да према томе на основу своје већине, по вољи уништава поједине мандате. Прото Беговић није био човек гаколован, дочим је нрота Поновић школован, те