Српски сион

Б р. 1.

СРПЛКИ сион

Сг?. 9.

ако већ известилац др. Бабић није знао, или није хтео да поднесе извештај сабору онакав какав је требао поднети, требао га је он научити какав се извештај има и мора сабору поднети. Из напред се реченог, јасно вида, да је др. Влада Манојловић јако погрешио. што је рекао : да је увек тај обичг*ј био, да се од мандата до мандата ишло и расправљало, и да је бивало случајева да вер. одбор није био са свима маЕтдатима одједанпут готов, већ је поједине мандате, које је проучио, предузимао и о њима реФериеао. А да није тако досад никад поступано, доказао је др. Милан Мандић, који је 1902. био известилац и као такав зна, да је и те године поднесен писмени извештај у целини, у ком је био предлог за сваки мандат да се овери или не овери. Др. Душан Иелеш је са свим корекгно заступао мишљење, да вериФикациони извешта] мора увек предлежати пред сабором, и да он без одобрења сабореког не може и не сме сабору износити своје парцијалне извештаје, те кад је изјавио, ако сабор мора имати, онда се овај предмет мора скинути са дневног реда, радакали му добацише: обструсција! Ову реч радикали чешће употребљаваше, чиме показаше, да они немају ни најнужвијег парламентарног знања. Та у свима се саборима подноси генерални извештај о раду вериФикационог одбора, што су захтевали и самосталци, к шго је рађепо у свима нашим саборима овамо од 1872. А још већма је иоказао своје незнање известилац др. Бабић рекавши, да је Физичка немогућност шго се тражи и да је немогуће поднети сабору потпун извештај, јер кад су пређашњи вериФикациони одбори могли на основу саборског пословника, подносити потпуне извештаје, као злшто да се није могло и сада учинити! И где то стоји, да одбор мора за некокико сахати обавити свој посао ? 1881. отворен је сабор 15. Нов. и изабран вер. одбзр, а тек је 18. његов извештај прочитан, иогато ире није могао бити готов са својим извештајем.

1902. отворен је сабор 26. Маја, а тек је 30. Маја почела вер дебата. Па зар се није могло и овог пута тако радити? И кад је ово овако, онда није имао нраво што је добацио самосталцима: да они хоће само да обструирају, јер захтевати извршење наређења пословника, не може се вазвати обструкцијом. Самосталци су били у потпуном праву што су захтевали геаерални извештај, и тврдња радикалска да они захтевају генералну дебату — што у осталом није ни захтевано, — није ништа друго било до ли рђав изговор, да се извуку из клопке. Јер захтевање генералног извештаја, не може се назвати генералном дебатом, и да се мање освртало на галерију, не би радикални говореици много што-шта пзговорили, због чега ће се морати стидети, кад бесиргстрастан свет ушчита сгенограФеке белешке и у њима њихове говоре. И Буде Будисављевић а и др. Белобрк са евојих 15 једномишљеника били су у праву, „да се верификација скине с дневног реда и уиути натраг вер. одбору да донесе швештај у напред јавно у саб. згради оглашеној и посланицима услед тога приступачној седници и тек но том, да се стави на дневни ред". Говорници радикалска др. Жарко Миладиновић, Мита Клицин, поп Стевав Михалџић, др. Мита Мушицки, др. Александар пл. Рокнић, др. Миша Михајловић поред свег свога соФистераја и адвокатоких книФова, нису могли оправдати поступак радикалског вер. одбора, који није ноднео општи извештај о своме ради, каквог јетребао поднети, и какав се досад подноепо. А ту су бчамажу радикали могли лако себи уштедити, да се нису ослањали слепо на 41 глас својих сле;шх једномишљеника. Г. Мушицки се огрешио о исгину, рекавши, „да су и до сада увек биле седнице вер. одбора тајне", јер п. пр. у извегатају вер. одбора од 1881. вели се: „и као гато је сам изабрани посланик Стеван Чобанић (његов је избор сабор носле уништио) пред вериФ;1кационим одбором признао, да је не само он, него и сааосланик му др. Милан Димитријевић —