Српски сион

Б р . 4.

СРПСКЖ СИОН

С* р . 69.

виновник тог њиховог натоциљања у себи смеје, што му је сабор испунио давнашњу жељу, те постигнувши свој циљ, сутрашњим брзим возом оде из Еарловаца, у којима је 14 ноћи потајно преспавао у цриватном етану, дајући упуства својим вернима. Оамосталци су на своме збору одржаном у Митровици 21. о. м. издали проглас својим бирачима, у ком су им оцртали цео ток саога рада на сабору. Радикали, и ако не имадоше прописани број за држање седнице, одржаже седницу 20. о. м. под председништвом свога потпредседника г. др. Николе Ђурђевића, који даде но своме избору часну реч у сабору, да ће он радити но правди Бога истинога, а не по баби или стричевима, а тако исто и 28. и 24. о. м., на којима такође не беше довољног броја, поред свег тога, што дођоше из Загреба посланици на земаљском сабору г. г. др. Красојевић и др. Лисавац, који и ако нису нужни у сабору да својим говорима обарају тврдње франковаца, нужни су тамо били због гласања. Класична је била сцена на овој последњој седници. Пошто је председник отворио седницу, и ако је знао, да у њој нема довољног броја, те да се седница не може ни отворити нити држати, када г. др. Јованг Радивојевић-Вачић устаде и учини предлог, да пошто одбори нису готови (!) са својим радом, то да се дотле седннце одгоде, што су присутни и усвојили, нашто публика удари у смеј, који радикале доведе у екстазу, и почеше грдити публику. У седници од 20. о. м. предложио је г. др. Жарко Миладановић по одостоверењу последње седнице — по радикалским цојмовима може се и у крњој седници одостоверити записник, шго у осталом није ни чудо, кад су они могли у крњој седници обавити и изборе чланова за митронолијски и школеки савет, у које су саме своје верне нротурили —, да се седнице одгоде до 23. о. м, како би одбори могли радити, што је „сабор" и усвојио. У седници од 23. о, м. у којој такође не беше прописаног броја посланика, прочитан је следећи допис Његове Светости: Славнои српсном православном народно-црквеном сабору у Карловцима. У вечерњој седници евојој од 19. ја-

нуара (1. Фебруара) 1907. донео је славни тај сабор већиеом од ос*м гласова закључак, којим упућује саборски одбор, да поступи против мене као против бившег епископа темишварскога а потом митрополита и патријарха српског у погледу на уживање епископске дотације, којим даље изјављује дубоко жаљење и осуђују због некакових наводно много злонамерно проузрокованих неприлика нашим српским народно-црквеним оондовима и најпосле којим изјављује наду, да ћу ја из тога закључка већине славног сабора повући потребне конзеквенције, те сићи са архиеписког и митрополитско-патријарашког престола. Против горњег закључка, као да сам ја злонамерно или уопће чинио што против интереса српско народно-црквених фопдова или добара, најсвечавије се ограђујем и најодлучније протестујем. Услед тога како тај део закључка тако и онај даљи део му о позиву односно очекивању да повучем конзеквенције, те сиђем са овога места, незаконитим и ништавим, те за себе необвезним сматрам. Исто тако пак и онај део закључка, где се каже, као да се изражава нада целог народа за одступ сасвим неоснованим, те неозбиљном тврдњом проглашујем. У исти мах имам част саопћити славном сабору, да сам обзиром на то, што је већина славног сабора у овом случају прекорачила законом одређени делокруг и приграбивши ненадлежно дисциплинарну власт против архиепископа и митрополита, прешла управо на поље дисциплинарног поступка и суђења против мене, на што по постојећим законским установама (саборском устројству) нраво нема, нита ја тога славном сабору признајем — високој краљевско-угарској влади поднео свој иротест и против таквога поступка, молећи да се горњи закључак укине с тим, да ја дотле, док она незаконита и по себи ништавна одлука постоји, у сабор долазити односно као законити председник у сабору председавати нећу. У Карловцима 21. јануара (3. Фебруара) 1907. год. Георгије Бранкови! патрнјарх.