Српски сион
С». 58.
СРПСКИ сион
Б р . 4.
те по томе није дужан био, нити је дужан давати и правити обрачун од 1. Јулија 1890. до 1. Априла 1891. Кад је у сабору прочитан извештај већине и мањине ревизионог одбора, устаде г. др. Мита Мушпцки, те пошто је у свом страсном у афекту изговореном говору, говорио о тобожње доказаним дефраудадијама Његове Светости, и позвао се на његову изјаву у IX. саб. седнице да ће из вакључка саборског извући конзеквенције, те поднесе уз нисмену мотивацију следећи иредлог: „Сабор усваја предлог ревизионог одбора о накнади штете и изјављује: да дубоко жали 0 0С УђУЈе оне чак и злонаморне неприлике, које је г. патријарх Георгије чинио нашим нар. цркв. фондовима. Уједно је овај сабор уверен, да изражава наду карл. митрополије, да ће Његова Светост митр. патријарх ГеорГ0 Ј е > У интересу мира у цркви и автономији, а са обзиром на углед и достојанство митр. патрнјараха српских повући нужне конзеквенције и напустити узвишеви престо, који још данас заузима". А што се тиче нозивања г. Мушицковог У свом(!) образложењу, да је Његова Светост дала у IX. изјаву да ће повући конзеквецију, то је истина, ал истина је и то, да ,је рекао да ће то учинити тек тада ако му се докажу дефраудације, назвавши нишковлуком тврдњу његових непријатеља, као да је он починио дефраудацију, нашто су радикали оћутали и нису ништа на то одговорили; те пошто му се то није ни доказало, нити је то тврдио саборски нити ревизиони одбор: јаено је да не може повући конзеквенцију. те да за љубав Мушицкову, сиђе са патријарашког ирестола, те да се направи онакво чудо и покор као и оно 1879-80., К0 Ј И Ј е У осталом добио и своје образложење и предлог као што ћемо видети од вансаборског члана — за што не знадоше ни сви радикали, јер онај предлог и не беше у клупској седници, а да и не говоримо о томе, да су не само самосталцп и г. г. епископи били против њега, него по његовом усвојењу и напустили саборницу. И ово њихово не одобравање, а они пр^стављају већи део нашег овостраног народа, јасно показује, да не одобрава цео народ изражењу же^у Мушицкову и његових другова.
! Образложење и предлог овај г. Мушицков запањио је самосталце, јер о тобожњим дефрау дацијама наје било ни епомена у ревизионо* одбору, нити је о њима ико од радикалд проговорио речи, и ако је веровати гласовима, поменуто је образложење и Мушицкову допуну донео ау готову диктатор Јаша Томић, због чега је Мушицки и онако муцао прп читању. А то се види и из тога, што је мот^вација и предлог писан туђом руком, а Мушицки се само потписао и исправио једно опасно место. Самосталци чувши Мушицкову допуну, коју је он хтео по фуртимски да прошверцује, као што ЈУ Ј е К °Д радикала и прошверцовао, те се многи тек доције освестише и увидеше шта учинише, а многи одмах по ивгласању оисоваше нешто крупно Јаши што их је натоциљао, и видећи раздраженост код посланика и како је наступила већ и ноћ, у место, да су захтевали: да пошто је то крупна ствар, а да може бити и судбоносна, то да се Мушицкова допуна штампа, да се о њој добро промисли, па тек по том о њојзи гласа, они допустише да се о њојзи гласа, и пошто за њу гласаше 38 радикала, дадоше преко др. Белобрка следећу изјаву: „Из разлога, што се види из мотивације др. Мушицког, да овај сабор сматра у учинима патријарховим влу намеру и што је примањем предлога др. Мушицког ударио морални жиг на чело поглавице наше цркве, то наша странка извлачи отуда конзеквенције, те изјављује, да под таквим патријархом не може суделовати у саборском раду, те напушта кућу". Са самосталцима изиђоше и г. г. Еиископи. И овако донесен закључак, хоће да се прогласи за мњењецеле митрополије карловачке! Јаша и његови 41 ропских присталица, међу којима има велик број, који увиђају да су натрчали и издајство учинили, то је српски народ у митр. карловачкој ! Као што је самосгалце запањила Мушицкова донуна, тако је сада радикале запањила ова изјава самосталаца и напуштање дворане. Публика је френетички тапшала самосталцима при напуштању дворане, а радикали осташе у дворани упропашћени,. а то се видило на њима и кад одоше доцније у кафане, а види се на њима од тога доба све једнако. Нема међу њима од то доба весела лица, него нв сваком се види нека сета, дочим се