Српски сион

Б р . 4.

српски

снон

Сгг. 57.

шга, кад постоји решење С. Одбора, којии ге документовани обрачун одобрава, а сама та чињеница (што су ти документи не стали) не може бити пријатна патријарху, јер ти докуменги иду њему у корист. — С тим у нези разложио је своје становиште и у погледу кирије од дуЛана, коју је патријарх убирао, те пореза који је плаћао. По његову мишљењу није епископ Бранковић требао фондовима више отплаћивати од 600 фор. годишње, па је посве свеједно, је ли он од тих дућана имао мање шш више прихода од 600 фор. — Питање гледе пореза није јасно, но одлучно је, да су органи који су ту ствар испигивали, нашли исти у реду, па је према томе то питање одавно правомоћно решено. И код шреЛе и четврше тачке дошао је као правник до уверења, да патри.јарх нема ништа фондовима вратити. Што је примио, то му је ликвидирано и по С. 0-у одобрено. Нарочито је истакнуо, да се у овом случају не може позивати на §. 19. деклараторије, која говори о елучају кад епископ умре, па епархијом управља мандатар, а овде је посве други случај јер је епископ Бранковић изабран патријархом, те подједно остао природним администратором епархије темишварске. На основу свега дошао је као правник до овог уверења." Његова је Светост у седници ревизионог одбора, доказао докумеитима, да је он у евоје доба претходно вабавио себи дозволу од тадашњег саборског одбора. да може употребити закупнину од крчме епископове баште. А ту њему на тај начин уступљену закупнину употребио је да одржава у добром стању велику епископову башту и зграде што се у њој налазе. За оиравку епиекопове резиденције и адаптирање три мања дућања, као и чегвртог локала за црквене сврхе, добио је од саборског одбора сукцесивно зајам у износу од 10.737 фор. уз погодбу, да га амортизује са годишњих Фор. 600. Он је оправке правилно обрачунавао, а саборски одбор је у своје' добе одобрио колаудацију тих оиравака. А још као епископ отплаћивао је тај зајам редовно са 500 Фор. годишње. Узуелно за шест година утврђену порезну квоту он је касније путем законске рекламације обалио, Најзад је оопорио Њ. С, да

}е од последњег квартала своје епископ' ске плате дужан ишта вратити натраг, пошто је властаа био да онога дана, када је тај квартал платив био, подигне цео квартал. Ово схватања је без ноговора одобрено и у оставинској расправи по пок. еоископу Стојковићу. Упражњеном темишварском дијецезом, он је у своје доба као природни мандагар управљао и трошкове те управе намарнвао из епискои ске плате. А против тога, што је целу ту плату дизао, нити је тадашњи саборски одбор, нити државна влада чинила каква приговора. У осталом Њ. С. није порицао могућност, да према томе, како ће ко схваћати поједине случајеве, може бити рачунских диФеренција, да је пут за ислеђење и накнаду такових статутарно про писан, али се одлучно оградио против инсинуације, да је у буди чему Фраудолозно поступио. Ако има што да се оснори, онда се у првом реду имају позвати на одговор тадашњи саборски одбори, који су како његове молбенице, тако и његове обрачуне одобрили. На изјаву високепреосвећеног г. Епископа Михаила, као председника ревизионог одбора, у којој је изјавио, да је по његовом мњењу Његова Светост као бивши темишварски епископ, имао право, што је подигао епископску плату од 1. Маја до краја Јуиија 1890., од 1. Јуаа.ја 1890. до 31. Маја 1891., држи, да је без обзира на деклараторију имао у оквиру епископске дотације подндти обрачун исто онако, као и његов мандатор, — имамо ово приметити. Његова је Светост још као епископ темишварски нримио 1. Априла п. р. 1890. тромесечну плату у напред т. ј. од 1. Мпјтг — 1. Јулија. Ну, и ако је он 21. Априла п. н. 1890. био изабран за патријарха, 24. потврђен а 29. инсталисан, он је све до 30. Мар^а 1891. био и епископ темишварски, и као такав водио тамо двор, одлазио редовно у епархијске седнице, и тек .је 30. Марта 1901. предао управу дијецеве именованом од круне адкинистратору еп. вршачком Нектарију, и он није ни имао нити иаеновао мандатора. Као неразрешен епископ текишварски, он је имао право на потиуну епископску дотацију,