Српски сион

Сте. 56.

СРДСКИ сжон

Б р . 4

приповедали, како жале, што им није раније разјаснио у чему је ствар, и како им је Његова Оветост одговорио: шго ме нисте иитали. У извештају о тој седниди, рече се: „Прочитан је извешгај др. Ј РадиЕојевића-Влчића о суперевизија фондовских и закладних рачуна. Решено са свима взвешгајима ствар устунити сабору". (25. бр. „Срп. митр. гласника"). Оваким се закључком саб одбор извукао из клопке, и изиграо самосталце, и ревизиони је одбор јако погрепшо што се упуштао, да он извиђује онс, што му је саб одбор требао као готов предлог и мњење поднети. Он је требао саб. одбор натерати да то учини, и тек да он по том одлучи: ка има нраво. Ревизиони је одбор погрешио и у томе, што ни он није ствар коначно извидоо, кад је већ предузео да је истражује, пко није била његова дужност, него саб. одбора, и ми не не можемо да се већини начудимо, како јо могла пристати да изнесе пред сабор извешгај, у ком се рекло: „— — већина ревиз. одбора предлаже, да се саб. одбор упути, да ову ствар тачно испита, па, ако би се испоставило ово као истинито, евентуалну штету од патријарха путем парнице истерати"; — — „— — има се саб. одбор упутити, да имаде ову ствар тачно извидити и установити, те ако установи, да је тадањи епископ темишвар^ки Бранковић, за горње време у име кирије за те дућанске иросторије мање унашао у фондове, него што је примио, имаде циференцију од патријарха као тадањег епископа темишварског пу>ем иарнице истерати"; — — „према томе одбор предлаже, да се та ствар тачно установи и диференција путем парнице од патријарха истера"; — — „с тога се предлаже, да се патријарх позове на подношење обрачуна, па у колико обрачунана и оправдана свота буде мања од горње своте, да разлику пугом парнице истера, а, патријарх онда у парницч нека С1авља приговоре, те оправдана свога нека се тада стави у одбитак". Из овог се види, да није нишга установљено, шта је у упитној ствари, и да смо и данас тамо, где смо и до сабора били, и новостаром саборском одбору дано је и на даље три године, да одуговлачи решење те ствари, како би „Застава" и на даље могла бедити Његову Светост дефраудацијама.

Самостмлци су јако погрешнли и у томе, што су неки од њих пристали на две тачке онакова предлога, дочим су сви гласали за две тачке Путникова предлога, а још више, шго ни ревизиони одбор није претресао све оне сгвари, што их је ревизор поднео. Са свик је коректно било држање г. др. Путника, који је изјавио: „Даје на основу материјала, који је имао пред собом ревизиони одбор, он сајош неколико чланова дошао до уверења, да је пагријарх све своте, које му се V терег стављају, правилно зарачунао; према томе, да се нема ни позивати на повратак свота, нити судски терати. Затим је прешао на поједина факта,. — Код ирвог факта (поврагак прихода од биртије у такозв президентен-гартену) изјавио је, да је еииекоп Бранковић у својој молби, у којој је тражио од Саб. Одбора епископску башту на уживање, изречно напоменуо, да моли башгу „са свима зданијама", дакле и са биртијом, која се на том земљишту налази. Сабор. Одбор му је то одобрио, и онда је посве правилно башту, сва, здања и биртију (т. ј . нриход од биртије) уживао, те да није уопће дужан никоме ништа враћати, — Па другу шачку напомиње, да је епископ Бранковић о оправци двора и нузгредних зграда поднео С. 0. колаудациони записник и обрачун са изворним квитама, и да је С. 0. његов документовани обрачун одобрио, те позвао књиговодство да ову ствар у књигама спроведе, а по том оригиналне квите епископу Бранковићу поврати. Обзиром на то решење не може бити сумње, да ,је епископ Бранковтћ правилно исказао, ка шго је своту од 10.732 фор. 64 новч. код оправке двора, нузгредних зграда потрошио и да је све то С. 0. у реду прон.инао и одобрио. Према томе, да очатовање д-ра Бранка Илића и неких Чивута, који су тада у односним дућанима били, не могу бити истинити. Ти Чпвути изјављују, да на њиховим дућанима ништа није поправљано, а у даље разјашњење ствари се не упуштају. У осталом њахова очитовања нису одостоверена ирисегом, па се и не могу у опће узети као истинита. Д-р Бранко Илић се извађања оправака, који су били цре 20 година, ваљда не сећа, па ни његово очитовање не може бити меродавно. — Ако су колаудацијони записник и обрачун из еми''П нестали, то не аеља нл сгва,м ни